Жичара подигла цену плацева

Рибница на Златибору – Први српски „шестосед“ (шестоседна жичара) на највишем врху Златибора, модерни ски-лифтови, уређене стазе... Тако се писало кад су прошле године „Скијалишта Србије“ кренула у обнову ски-центра на Торнику, који од ове зиме, када се очекује да нешто од тога проради (а „шестосед“ је већ спреман), треба да постане нови рај за скијаше. А оближње село Рибница, подно овог скијалишта, препуно мирисних ливада и четинара, наједном постаје рај за градитеље. Цене плацева овде нагло расту, ар се уместо стотинама мери хиљадама евра, сељани верују да већ наступа нова туристичка будућност њиховог донедавно заборављеног села под Торником.

У Рибници, до које се ових дана проширује и асфалтира пут из центра Златибора, причају да, у последње време, купци плацева, понајвише из Београда и Новог Сада, овде долазе и купују земљиште, у намери да праве смештајне капацитете за будуће госте.

А пре него што је почела да се остварује намера о обнови ски-центра на Торнику, село је таворило, ар се овде плаћао тек коју стотину евра. Сада, атрактивнији простори ближе скијалишту достижу цену од неколико хиљада евра по ару. Према неким локалним причама, у којима вероватно има и претеривања, помињу се и зараде од по 8.000 евра за ар продатог земљишта.

Скијалиште, дакле, отвара перспективе целом овом прелепом крају, који је и пре Другог светског рата развијао туризам. У време када је организовани одмор у центру Златибора био тек у повоју, Рибница је примала туристе. Остало је записано да су породице богатих ужичких трговаца стоком овде радо боравиле, те да је између два рата изграђен већи број дрвених зграда за летовање, једно летње купатило, парна стругара. Остала је упамћена гостољубивост тадашњег рибничког кафеџије Чеда Петровића, који је издавао осам вила-брвнара, и његова спремност да деценијама у сваком тренутку буде на услузи госту. Данас своје куће у селу имају Чедови синови Десимир и Александар, а од прилично земље коју су наследили већ су две-три парцеле од по четири ара продали по цени од неколико хиљада евра.

У новије доба, други делови Златибора доживели су брз туристички развој, а Рибница је пала у заборав. Истина, пре неколико деценија у овој ненарушеној лепоти је направљен један број викендица, али знатнији туристички узмах се није догодио. Штавише, последњих година, уз те викендице остало је овде свега неколико кућа мештана, једна мала сеоска продавница, а Рибница сада нема ни кафану. У заборав су пале и некад чувене овдашње „комплет лепиње“, укусна рибничка јагњетина, округли хлеб који су мештани звали „вруњаш“, домаће кисело млеко, толико густо да се не проспе из чаше ни кад се нагне...

Али, сви овде верују да су времена која долазе, а чији је симбол обновљено скијалиште, права шанса за Рибницу да поврати некадашњи сјај.

Бранко Пејовић