Бугарски ултиматум „Гаспрому” нишани Србију

Европа на прагу оштре зиме у најави, клизи ових дана ка могућој, енергетској кризи невиђених размера, подстакнутој америчким санкцијама против Гаспромбанке ( на снази од 20. децембра) и одвојеним најавама „Гаспрома” и Украјине да 1. јануара тим правцем престаје доток сибирског гаса преосталим муштеријама са ове стране Урала.

Једна од последица овог „опасног коктела”, на које Европа за сада слабо може да утиче, јесте чињеница да у случају „украјинског прекида” дотока сибирског гаса, Бугарска остаје једини правац којим руски енергент гасоводом још може да стигне на Стари континент. Србија је међу муштеријама „Гаспрома” у Европи, чини се, прва (можда и једина) на удару новог енергостатуса Бугарске.

„Бугарска би могла прекинути транзит руског гаса Србији ’Јужним током’ од почетка нове године, уколико „Гаспром” не успе да плати (транзитне обавезе) у складу са америчким санкцијама против Гаспромбанке... Има још времена за решавање”, пренеле су „Новините” из Софије изјаву бугарског министра енергетике Владимира Малинова.

Бугарски „улаз” у нову енергодраму са којом се суочава Европа, не само ЕУ, од 21. новембра, када је Бајденова администрација у финишу свог мандата увела санкције против Гаспромбанке, особен је. Утолико што док поједине европске државе, на пример Мађарску и Србију, (према наводима Блумберга, наводно и Брисел), животно интересује како би се на неки, санкцијама неугрожени начин могло наставити допремање гаса „Јужним током”, Софију интересује нешто друго. А то је да „Гаспром” сам објасни како ће надаље (док трају тек уведене америчке санкције) да подмири предстојеће транзитне платне обавезе, избегавајући Гаспромбанку.

Која ће банка на свету пристати да посредује у финансијским трансакцијама са руском банком која је стављена под америчке санкције, остаје да се види. Све то, упоредо са недавним, одвојеним епистолама Анкаре и Будимпеште Вашингтону са захтевом да буду изузете од санкционог режима против „ Гаспрома”. И, интензивних преговора Београда са руским енергопартнерима ради обезбеђивања даљег снабдевања од марта идуће године.

Све у свему, Бајденова администрација је санкцијама против Гаспромбанке нашла нови начин да у тренутку рекордног извоза све скупљег америчког ЛНГ на ову страну Атлантика, доведе Европу у стање нових озбиљних енергонеизвесности. Колико у новембру, седам од 10 америчких ЛНГ танкера возило је свој скупоцени товар ка Европи, тако да је увоз са гасних терминала САД порастао са око 7,56 милиона метричких тона на око 7,75 милиона ММТ. Тако се догодило да је Вашингтон крајем новембра под санкције ставио једину руску банку (и њене филијале у Хонгконгу, Луксембургу, Швајцарској, Јужноафричкој Републици и на Кипру), преко које су традиционално годинама ишла енергоплаћања европских муштерија.

Колико крајем прошле седмице руски председник Владимир Путин повукао је деликатан потез. Наиме, шеф Кремља укинуо је свој декрет из марта 2022, према коме купци сибирског гаса из „непријатељских земаља” могу надаље да плаћају тај енергент само у рубљама и то преко наменских К-рачуна код Гаспромбанке.

Нови приступ Москве предвиђа две опције за међусобна поравнања. Прва су уплате у „овлашћене банке средстава у рубљама, добијених од трећих актера за куповину руског гаса”, док друга претпоставља да се обавеза плаћања може прекинути „у целини или делимично, у зависности од захтева снабдевача”. Истовремено, пребијање противтужбе може бити облик безготовинског међусобног поравнања или отплате једнаких износа обавеза узајамног плаћања, наведено је из Кремља. 

Али којим путем да стигне руски гас од 20. децембра?

Званична Софија извела је „Гаспром” на ледину. Са једне стране, „Гаспром” је одраније код „Булгартрансгаса” букирао коришћење лавовских запремина „Јужног тока” до 2039. године (из другог крака снабдева се Турска), и до краја новембра платио све транзитне обавезе. Следећа рата ту стиже на наплату крајем овог месеца. Успут, Бугарска је од тог низинса пропуштања руског гаса од почетка 2022, инкасирала око 750 милиона америчких долара, наводи Блумберг.

Малинов је иначе у уторак одбио да одговори на питање шта ће бити са пројектованим приходима „Булгартрангаса” у случају прекида бизниса са „Гаспромом”. Као и на питање, како „Булгартрансгас” намерава да плати „Гаспрому” око 250 милиона евра дуга за изградњу инфраструктуре „Јужног тока”.

Шта је следећи потез „Гаспрома” поводом захтева Софије, неизвесно је. Једнако као и како би Вашингтон могао да реагује на званичне молбе Анкаре и Будимпеште за изузећем. Истовремено, да ли би с оне стране Атлантика могли да прихвате предлог Брисела да филијала Гаспромбанке у Луксембургу ипак остане оперативни финансијски канал за европске енергонабавке. У таквим неизвесностима, влада у Шиснау предложила је јуче увођење „ванредног енергетског стања” у Молдавији, због неизвесног снабдевања преко Украјине. Истовремено, Петер Сијарто, мађарски шеф дипломатије, упозорава да би америчке санкције против Гаспромбанке могле, због компликација око плаћања, имати веома негативне последице по енергоснабдевање „широм региона”.

Што се Србије тиче, гасну славину би колико за Нову годину могла да нам заврне суседна Бугарска.