Суматраизам у језику

Недавно је из штампе изашла књига „Суматраизам у језику – Синтаксичке и стилске структуре у дјелу Милоша Црњанског” ауторке Гордане С. Јањушевић Лековић. Издавач је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори  (Подгорица, 2023).

Реч је о научној монографији која за основу има докторску дисертацију, одбрањену на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године, прилагођену за објављивање у штампаној форми. Књига представља лингвистички и стилистички приступ књижевном делу великог српског и југословенског писца. У студији се показује како избор језичких средстава и стилских поступака на свим синтаксичким нивоима, укључујући ниво надреченичне целине, односно синтаксе текста – кореспондира са поетиком суматраизма Милоша Црњанског.

Први део књиге садржи осврт на књижевно дело Црњанског, а други, обимнији, почиње увођењем у структурне принципе текста, иза чега следи анализа лексичке, а затим и синтаксичких структура – у контексту суматраизма.

Посебно поглавље књиге садржи анализу стилских поступака у садејству, на примерима из различитих дела. Употреба страних језика као другостепених моделативних система у тексту на српском језику, а у вези са суматраистичком поетиком и филозофијом Црњанског – такође је осветљена у једном од поглавља књиге.

С обзиром на то да се ауторка бавила и књижевним превођењем, међу прилозима на крају књиге налазе се и песме „Серената” и „Његош у Венецији” у преводу на енглески језик. Ту је и једна скенирана посвета Милоша Црњанског пашенога Душану Лучићу, у књизи „Три поеме”, издање из 1965. године (примерак из кућне библиотеке био је дар сестричине Виде Црњански, кћерке Душана Лучића – ауторки књиге „Суматраизам у језику”, поводом одбрањене дисертације о делу Црњанског 2013. године).

Проф. др Јелена Јовановић Симић (Универзитет у Београду), рецензенткиња ове књиге, а својевремено менторка за израду дисертације „Синтаксичке и стилске структуре у дјелу Милоша Црњанског”, између осталог је написала:

„Стилске анализе спроведене у овој студији сигурно ће постати незаобилазан репертоар успешно утврђених факата који допуњују слику о језику и стилу у делима Милоша Црњанског. ‘Синтаксичке и стилске структуре у дјелу Милоша Црњанског’ по научној вредности јесте студија која ће значајно место заузети у академском процесу размене знања, из разлога што представља драгоцен и надасве несумњив допринос српској лингвистици, стилистици, књижевној теорији и критици. Зато изражавамо увереност да ће ова студија обрадовати све филологе, студенте основних и докторских студија, и све оне које занима српска књижевна традиција оличена у делу Милоша Црњанског.”

Др Ивана Раловић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић) у рецензији, између осталог, подсећа на чињеницу да „позорност ауторке на опус Милоша Црњанског” траје већ дуго, а у вези с тим напомиње и да је „награда ’Стражилово’ ауторки уручена 1990. године за најбољи студентски рад о делу великог писца” (реч је, наиме, о награди која је у историји Задужбине Милоша Црњанског додељена два пута: први пут Милу Ломпару, садашњем председнику Задужбине, 1983, године за рад „Два огледа о Другој књизи Сеоба Милоша Црњанског“; други пут Гордани Јањушевић, 1989 – уручена 1990. године - за дипломски рад „Поезија Милоша Црњанског”).

Рецензенткиња констатује да студија др Гордане С. Јањушевић Лековић „има несумњив интердисциплинарни значај јер су се у једној жижи сустигли концентрација над једним опусом и озбиљна акрибичност, завидна ерудиција и академизам”, те закључује да ће „бити од користи теоретичарима, предавачима и студентима који се баве стилистиком, лингвостилистиком и књижевном теоријом и анализом“. Др Ивана Раловић такође изражава увереност да ће ова књига бити и радо бирано штиво шире читалачке јавности.