Одлазак сликара Браце Бонифација

У Ванкуверу је 12. децембра ове године преминуо Браца Бонифације сликар српског порекла чије је право име Благоје Срдић. Ову вест пренео нам је његов син Владан Срдић подсетивши нас на насловну страну „Политике” од 15. јула 2005. године када је овај уметник нашој кући поклонио дело „Порука миленијума”.

Није то једини пут када је Бонифације поклањао своје слике институцијама у нашој земљи. Музеју града Београда даровао је 24 дела која су била изложена у Конаку кнегиње Љубице 2018. године.

„Бонифације је интернационално познат по текстовима инкорпорираним у уметничка дела. Ако кренемо да читамо исписане поруке, некада ћемо се добро забавити, негде добро замислити над исказима, али врло често нећемо моћи да нађемо смисао речи или ћемо наћи скривене поруке”, рекла је том приликом Марија Стошић, ауторка изложбе и виши кустос Музеја града Београда.

Овај уметник поклањао је своја платна и Народном музеју у Београду, Матици српској у Новом Саду, Галерији САНУ, Народном музеју у Краљеву…

Браца Бонифације је рођен  у Београду 1937. године као Благоје Срдић. Завршио је Факултет примењених уметности, Одсек цртање и сликање, а похађао је и Архитектонски факултет у Београду. По завршетку студија усавршавао се у Атељеу Кругер у Франкфурту. Једно време након студија живео је у Француској, а затим 1973. одлази у Канаду. Постао је канадски држављанин 1976. и од тада је живео и радио у Ванкуверу. Био је члан Канадског удружења ликовних уметника и као познат и признат уметник до сада је имао више од 50 самосталних и више од 70 групних изложби.

Историчари бележе да најранији рад Бонифација датира из периода 1959–1963. године, забележен  је на видео-траци и  био је политички мотивисан под називом „Очи над Београдом”. Кровове, црепове и кровне терасе сивих зграда на Дорћолу користио је као масивна платна на којима је цртао велике мете и бојио их јарким бојама. На тај начин критиковао је америчку и руску свемирску трку у наоружању и свеопшту поларизацију света, у којој је свако свакоме мета.

Теме рата, нуклеарног холокауста, девастације животне средине и људске рањивости доминирале су већим делом Бонифацијевог дела, као што је написао Кристијан Паренти поводом ретроспективе у београдској галерији „Прогрес” 2000. године.

Пејзажи су такође  играли важну улогу у делу  овог уметника. Пејзажи Алберте, његова прва серија након досељавања у Канаду представљала је начин да се ухвати у коштац са сећањима на ратом опустошене пејзаже, разарања животне средине и чежње за замишљеним пејзажима.

Браца Бонифације је био препознатљив на међународној сцени по свом интензивном интересовању за технологију, комуникацију и културни идентитет. Његова серија слика „Habitat Pixel” истражује између логичног, линеарног скриптовања вирусних програма и њиховог капацитета за уништавање. Град Ванкувер одао је почаст овом уметнику тако што је окачио шест слика изабраних из његове серије „Habitat Pixel” на градске билборде истакнуте дуж главних саобраћајница и мостова 2008. године. Заступала га је Bau-Xi галерија из Сијетла.

Наслови његових слика од најранијих дана садрже игру речи често на различитим језицима, изазивајући посматрача да их пронађе и схвати.

Браца Бонифације биће кремиран идуће недеље у Ванкуверу.