И Гренланд на Трамповом списку

После Канаде, Мексика и Панамског канала, Доналд Трамп је бацио око и на Гренланд, највеће острво на свету.

Премијер Гренланда Муте Егеде критиковао је позив новоизабраног америчког председника Доналда Трампа да преузме контролу над острвом.

„Гренланд је наш. Нисмо на продају и никада нећемо бити на продају“, рекао је Егеде.

Он је додао да Гренланд не сме да изгуби у својој дугој борби за слободу.

Дан раније, Трамп је, најављујући именовање амбасадора у Данској , нагласио да је за Сједињене Државе „власништво и контрола Гренланда апсолутна неопходност“.

Трамп је у недељу објавио да је Кен Хаури, бивши амбасадор у Шведској, кандидат за ту функцију у Копенхагену, а затим коментарисао статус Гренланда, полуаутономног дела Данске где се налази и велика база америчких ваздухопловних снага.

Трамп, који положај преузима 20. јануара, није даље образлагао коментар о Гренланду. Дански шеф дипломатије и кабинет премијера нису коментарисали Трампову изјаву.

Амерички политичар изразио је интересовање за куповину Гренланда од Данске још 2019. године. Тада је одбијен.

Оствро, чији је главни град Нук ближи Њујорку него Копенхагену, има велике залихе минерала, нафте и природног гаса. Међутим развој је спор, због чега је економија зависна од рибарства и годишњих субвенција из Данске.

Гренланд је због базе Питуфик стратешки важан за америчку војску и њен систем за рано упозорење на балистичке ракете, с обзиром на то да најкраћа рута од Европе до Северне Америке води преко острва.

САД су покушале да откупе Гренланд од Данске неколико пута, од 1867. године, када је државни секретар Вилијам Сјуард преговарао о куповини Аљаске од Русије. Други покушај куповине десио се 1910, а 1946. америчка влада је дала понуду од 100 милиона долара Данској која је то одбила.

Трамп је такође најавио да ће САД тражити враћање контроле над Панамским каналом ако се не ревидирају услови његовог коришћења. Панамски председник Хозе Раул Мулино најавио је немогућност враћања канала у власништво САД.

Поред тога, Трамп је 10. децембра рекао да би Канада и Мексико могли да постану америчке државе. Након тога, 17. децембра, медији су објавили да ће Канада потрошити 900 милиона долара за обезбеђење границе са Сједињеним Државама.