Грађевински рулет смрти

У Београду падају куће. А и главе. Прве због других, а друге због првих. Повезано, кажу. Мало коме је више до шале.
Две породице остале су прекјуче без дома, јер се срушио спољни зид њихове куће у Љубљанској улици, на Звездари. На суседном плацу – градилишту није постављена табла с подацима о инвеститору, не зна се ни ко изводи радове. Иако градња траје већ три месеца, околни станари не умеју да објасне ко је градитељ, а инвеститоре су, кажу, видели први пут после ове незгоде. Чули су само да се зову Жељко и Драган, али не знају им презимена, нити назив предузећа које изводи радове.

Два дана пре тога у Жаркову је страдало четворо људи, а глава породице, Зоран Обрадовић био је грађевински предузимач. Мотив ове ликвидације тражи се у грађевинским пословима којима се Зоран, последњих година, бавио.

Ликвидирати предузимача није више ни нова мода, нити реткост. Пре месец дана Зоран Станковић звани Киза (35), власник грађевинског предузећа "Станковић", тешко је рањен на Бановом брду. Станковић је раније често долазио у сукоб са конкурентским фирмама, јер је, "градио пола Београда". Име му је спомињано и током 2005. године, када су га купци тада новоизграђених станова оптужили да су, иако су платили станове са централним грајањем, зиму провели уз грејалице. Писало се о њему и када се годину дана раније срушила кућа у Улици старца Вујадина, а он градио зграду тик до ње.

У исто време када је Киза изрешетан, Драган Станисављевић (34) пронађен је са повредама главе, у њиви у насељу Батајница. Он је полицајцима испричао да је власник грађевинске фирме у Белегишу и да је последњих месеци запао у велике новчане дугове из којих није могао да се извуче.

Ликвидација тројице момака чија су тела пронађена у канцеларији директора фирме "С компани" на Лабудовом брду у Београду, крајем септембра, наставак је те црне серије обрачуна у сектору који је већ добио име – грађевинско подземље. Власник предузећа Бранко Секуловић је нестао, а претпоставља се да су га тројица убијених рекетирали. Серија ликвидација је отпочела када је у априлу 2004. године Тања Градишка у Земуну убила супруга Зорана и синове Тонија и Луку, а потом пуцала себи у главу. Узрок – презадуженост због отезања градње зграде у Лазаревићевој улици.

Очигледно да је занимање "предузимач" постало опасно.

Олако се људи упуштају у тај "профитабилни" бизнис, да граде и продају станове, јер не морају да имају никакве квалификације, нити да региструју неко предузеће. Чак ни неке велике паре. Законска (не)регулатива им иде наруку, бар у почетку. Станови се продају и пре него што се постави темељ, а ако се на такав начин не прикупи довољно новца, позајмљује се уз камату од оних који га имају. Навлакуша је велики профит, па чак и ако се дуплирање уложеног у пракси не оствари, настају компликације, а куглица у овом рулету стаје све чешће на поље означено као – смрт. Уз дуванску, стечајну, ауто, фудбалску, фармацеутску... добили смо, ето, и грађевинску мафију.