Građevinski rulet smrti

U Beogradu padaju kuće. A i glave. Prve zbog drugih, a druge zbog prvih. Povezano, kažu. Malo kome je više do šale.
Dve porodice ostale su prekjuče bez doma, jer se srušio spoljni zid njihove kuće u Ljubljanskoj ulici, na Zvezdari. Na susednom placu – gradilištu nije postavljena tabla s podacima o investitoru, ne zna se ni ko izvodi radove. Iako gradnja traje već tri meseca, okolni stanari ne umeju da objasne ko je graditelj, a investitore su, kažu, videli prvi put posle ove nezgode. Čuli su samo da se zovu Željko i Dragan, ali ne znaju im prezimena, niti naziv preduzeća koje izvodi radove.

Dva dana pre toga u Žarkovu je stradalo četvoro ljudi, a glava porodice, Zoran Obradović bio je građevinski preduzimač. Motiv ove likvidacije traži se u građevinskim poslovima kojima se Zoran, poslednjih godina, bavio.

Likvidirati preduzimača nije više ni nova moda, niti retkost. Pre mesec dana Zoran Stanković zvani Kiza (35), vlasnik građevinskog preduzeća "Stanković", teško je ranjen na Banovom brdu. Stanković je ranije često dolazio u sukob sa konkurentskim firmama, jer je, "gradio pola Beograda". Ime mu je spominjano i tokom 2005. godine, kada su ga kupci tada novoizgrađenih stanova optužili da su, iako su platili stanove sa centralnim grajanjem, zimu proveli uz grejalice. Pisalo se o njemu i kada se godinu dana ranije srušila kuća u Ulici starca Vujadina, a on gradio zgradu tik do nje.

U isto vreme kada je Kiza izrešetan, Dragan Stanisavljević (34) pronađen je sa povredama glave, u njivi u naselju Batajnica. On je policajcima ispričao da je vlasnik građevinske firme u Belegišu i da je poslednjih meseci zapao u velike novčane dugove iz kojih nije mogao da se izvuče.

Likvidacija trojice momaka čija su tela pronađena u kancelariji direktora firme "S kompani" na Labudovom brdu u Beogradu, krajem septembra, nastavak je te crne serije obračuna u sektoru koji je već dobio ime – građevinsko podzemlje. Vlasnik preduzeća Branko Sekulović je nestao, a pretpostavlja se da su ga trojica ubijenih reketirali. Serija likvidacija je otpočela kada je u aprilu 2004. godine Tanja Gradiška u Zemunu ubila supruga Zorana i sinove Tonija i Luku, a potom pucala sebi u glavu. Uzrok – prezaduženost zbog otezanja gradnje zgrade u Lazarevićevoj ulici.

Očigledno da je zanimanje "preduzimač" postalo opasno.

Olako se ljudi upuštaju u taj "profitabilni" biznis, da grade i prodaju stanove, jer ne moraju da imaju nikakve kvalifikacije, niti da registruju neko preduzeće. Čak ni neke velike pare. Zakonska (ne)regulativa im ide naruku, bar u početku. Stanovi se prodaju i pre nego što se postavi temelj, a ako se na takav način ne prikupi dovoljno novca, pozajmljuje se uz kamatu od onih koji ga imaju. Navlakuša je veliki profit, pa čak i ako se dupliranje uloženog u praksi ne ostvari, nastaju komplikacije, a kuglica u ovom ruletu staje sve češće na polje označeno kao – smrt. Uz duvansku, stečajnu, auto, fudbalsku, farmaceutsku... dobili smo, eto, i građevinsku mafiju.