Треба нам дискусија о рудном богатству

У рубрици Међу нама 24. децембра је објављено писмо инжењера металургије Драгана Крагића, под насловом „Паралеле између литијума и бакра”.

Хвала „Политици” што је имала храброст да објави тај чланак у овако узаврелој атмосфери у Србији. Као илустрацију колико је аутор текста инжењер Крагић у праву када истиче предности виших фаза прераде руда у Србији, навешћу мени лично познат случај који ми се урезао у памћење: Сарађивао сам дуго с ЕРЦ-ом фабрике каблова из тадашњег Светозарева и пожалио сам се њиховом руководиоцу да на тржишту нема потребних каблова. Одговор је био: „Знам, немамо бакра.” Био сам запрепашћен: „Како нема бакра, а рудник Бор?” „Знам, одговорили су нам да све иде за извоз, таква је директива, земљи су неопходне девизе.” Понудили смо девизно плаћање јер смо имали целу производњу каблова уговорену за извоз, али смо одмах били ућуткани „одозго”. То је било довољно да се свака даља дискусија прекине како не бих отишао на „праксу” у неки од рудника.

Много шта се од тада променило, али суштина је остала: треба што више приближити изворе рудног богатства „пријатељским земљама”, али без развоја виших фаза производње, јер то није за „колоније”.

Углед и снага „Политике” и ове рубрике увек су били у томе да објављује различите погледе и мишљења и дозвољавају полемику без острашћености и вређања, а читаоци то препознају и цене.

Душан Миленковић,
економиста у пензији, Београд