Спајић: За статус српског језика потребне евентуалне измене Устава

ПОДГОРИЦА – Да би српски језик у Црној Гори добио статус службеног неопходна је евентуална измена Устава, изјавио је црногорски премијер Милојко Спајић и истакао да свакако треба имати у виду и резултате Пописа становништва.

„Таква иницијатива би захтевала евентуалне измене Устава што, како сам вам претходно казао, не би могло да се догоди без најширег консензуса. Ипак, морамо да будемо свесни да Црна Гора живи најважнији интеграциони моментум у својој историји и да ништа не смемо учинити приоритетнијим”, рекао је Спајић у интервјуу подгоричкој Побједи.

Управо зато је, каже, Влада понудила Платформу „Барометар 26”, којом се сви релевантни друштвени актери, који се залажу за чланство у Европској унији, позивају да дају допринос затварању преговарачких поглавља до краја 2026. године.

„Платформу су подржали сви чиниоци парламентарне већине. Такозвана поларизујућа питања биће отворена у посебним радним групама и скупштинским одборима, уз глас експерата из академске заједнице, где би се тражили компромиси између свих идентитетских групација у Црној Гори”, рекао је Спајић и истакао:

„Свакако, важно је да имамо на уму и резултате Пописа који несумњиво пружају основ да се отворе оваква питања, чија решења, како сам већ казао, морамо тражити у широким консултацијама”.

На питање докле се стигло са владином процедуром измена Закона о држављанству и на шта ће се оне односити, као и на који начин би евентуално увођење двојног држављанства са Србијом могло утицати на будућност грађана Црне Горе, Спајић каже да „нема говора о Владиној иницијативи такве врсте”.

„Све иницијативе које су дошле од Владе у претходној години биле су усмерене на јачање владавине права, приближавање Европској унији и унапређење економије, односно бољег стандарда грађана. Назнаке о промени Закона о држављанству долазе од стране појединих субјеката парламентарне већине, а свој став о потенцијалним изменама сам већ саопштио”, казао је Спајић, преноси Танјуг.

Црногорски премијер је указао да ништа не сме бити урађено на штету интереса државе Црне Горе и њене независности.

„Такође, све што би потенцијално (наглашавам – потенцијално) настало из такве иницијативе мора бити резултат широког договора са опозицијом уз најстроже поштовање закона и Устава и у партнерству са ЕУ”, рекао је Спајић.

На питање о „златним пасошима” с обзиром на ставове Европског суда правде у корист Малте и њене шеме, те да ли би за Црну Гору било боље да реактивира програм економског држављанства, како то сматрају бројни аналитичари, Спајић истиче да је посебан програм „економско држављанство” у Црној Гори допринео привлачењу страних инвестиција, које су имале мултипликативни економски ефекат, као што је валоризација значајних економских потенцијала и ресурса, отварање нових радних мјеста, као и подстицај равномернијег регионалног развоја.

„Током примене програма, у једном делу уочили смо и одређене пропусте, нарочито када је у питању употреба финансијских средстава, као и банкарских гаранција. Зато сматрам да би било од изузетног значаја размотрити редефинисање постојећих услова или потенцијални иновирани концепт, који би био прилагођенији потребама и условима како црногорске, тако и глобалне економије, тј. више фокусиран на привлачење талената, који би својим знањем допринели даљем унапређењу конкурентности црногорске привреде и бржем укључивању у велико европско, али и глобално тржиште”, рекао је Спајић.

Додао је да је Влада упозната са поступком који води Малта, али и чињеницом да тренутно 70 земаља у свету има неки облик издавања пасоша по основу финансијског доприноса.

„Полазећи од тога, донећемо одлуку која ће бити усаглашена са Европском унијом, како бисмо заштитили безбедност и репутацију државе, а последично и Европске уније, од ризика уласка сумњивог капитала или појединаца умешаних у прање новца и финансирање тероризма, али и обезбедили нове подстицајне услове за развој економије”, казао је Спајић.