Како сахранити мртворођене бебе

ТРАГОМ ВЕСТИ
Ниш – Јуче и прекјуче на неколико званичних места у Нишу најодговорнији из градског руководства, представници правосудних органа и појединих инспекцијских служби и медицинских установа покушавали су да реше велики проблем за који се није знало и о којем се до сада ћутало: шта и како чинити са мртворођеним бебама, које нису сахрањене и више од две године чувају се у хладњацима.

Колико је проблем велики, а у исто време и не баш лако решив, најбоље говори податак да су га покушали да реше градски већници, председници нишких судова, окружни и општински тужилац, представници Гинеколошко-акушерске клинике, у склопу које је породилиште, и Клиничког центра.

Др Благоје Брадић, градски већник задужен за координацију између градског руководства и нишких здравствених установа, нам је испричао:– Проблем је велики и он није нов. Рекао бих да је искрсао из више разлога, али да се све своди да се људи, због непријатних и лоших искустава које су имали са родитељима и родбином мртворођене деце, понашају као у народној пословици: „кога је уједала змија, тај се и гуштера плаши“. Наиме, претходних година, а то је широј јавности веома добро познато, било је покушаја да се направи велика афера око наводног нестајања новорођенчади пре две деценије и више, из многих па и нишког породилишта. Из тог разлога, сигурно је да је постојала доза страха међу здравственим радницима у нишком породилишту, мртворођене бебе нису сахрањиване пуне две, скоро две и по године. Просто речено знало се да се повремено, иако је смртност новорођенчади веома мала, догоди да породиља не донесе на свет здраву бебу, да се рађају без знакова живота. Мајке мртворођене деце по правилу одмах напуштају породилиште и никада се више не јављају, нити се оне и њихове породице интересују шта је било.

Значи, у капели болнице су чувана, нису сахрањивана мртворођенчад? – Тако је, и то је с једне стране, са аспекта здравствених радника донекле било и оправдано. Али, ни то не може у недоглед. Прича је доста дегутантна, можда и морбидна, али о томе се не сме више ћутати – рекао нам је др Благоје Брадић.

Колико је мртворођене деце која су у хладњацима и нису сахрањена? – У последње две и по године било је педесетак случајева да се не роде жива деца. У највећем броју тих случајева родитељи и родбина су већ обавештавани да се мора приступити сахрањивању посмртних остатака, а по закону тражи се и мора да се добије сагласност да се сахране. Мали број, тек десетак одсто обавештених родитеља дао је пристанак, остали ћуте, одбијају сваки контакт. Зато смо са правосудним органима и здравственом инспекцијом одлучили да нам породилиште уступи документаицју, појединачне предмете о свакој мртворођеној беби, на основу чега ћемо сви заједно сачинити званичан допис и још једном писменим путем обавестити родитеље и тражити сагласност да се обави укоп.

Настојаћемо, каже др Брадић, да се свима уруче позиви и захтеви за пристанак на сахрану посмртних остатака. Сада, када ће то радити тим медицинских, правосудних и радника градског руководства и здравствене инспекције, детаљно ће бити обрађен сваки случај и, ако се догоди да опет нема одзива од родитеља, комисијски ће се сахранити свака мртворођена беба из претходног периода, а која је сада у хладњацима капеле. Тиме ће се избећи свака сумња и могућност да се неко од родбине сутрадан појави и каже нешто друго. Баш из тог разлога на решавању очигледно великог проблема радиће експертски тим и екипа стручњака из свих области – рекао нам је др Брадић.