Подобност

Од самог почетка уредба о националним признањима и наградама за посебан допринос афирмацији и развоју спорта, донета јула 2006, болује од сопствене несавршености, које ни уредба о изменама и допунама уредбе с почетка 2007. није успела да „излечи”.

Покушај да се Законом о спорту све недоумице рашчисте и тако сузи простор за произвољна тумачења и злоупотребе – са којима се, по правилу, спортски савези као предлагачи вођени линијом незамерања слажу – није успео. Предлог закона није ни стигао пред делегате Народне скупштине и сада се припрема нови закон за нови скупштински сазив, а вишемесечни рад Комисије за ревизију националних признања, чини се, није решио све спорне случајеве на задовољавајући начин, пре свега када су у питању спортски стручњаци који су наше спортисте довели до одличја на међународној сцени. Незадовољних има и даље.

Међутим, међу нерешеним случајевима нашли су се и неки спортисти, освајачи медаља, и то не само из других република некадашње државе, већ и из Србије.

Реч је о спортистима са Косова.

Министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић изјавила је да ће, служећи се примерима из суседних земаља, Министарство предложити влади „да свако ко прима такву врсту националног признања а није неспоран статус његовог држављанства мора да потпише изјаву о лојалности држави чији новац прима”.

Другим речима, од косовских боксера, освајача светских медаља у дресу СФРЈ, тражиће се да потпишу „екстра документ”, да не признају независност Косова, ако желе да доживотно примају новчану надокнаду.

Ова нова „уредба о измени уредбе о допунама и измени уредбе о националним признањима” увела би тако у наше законодавство и категорију политичке подобности и то селективно, само за двојицу, тројицу српских држављана са Косова.

А шта ако међу другим носиоцима националних признања има оних који сматрају да је Косово изгубљено још 1999. године? Да ли би, због политичке коректности, сви требало да сутра добију на потпис „екстра документ” и зашто би само спортисти били на удару? Можда би требало укинути плате посланицима странака које мисле да је самосталност Косова неминовна. Треба ли онда држава да финансира њихове изборне кампање...

Проблем подобности могао би сутра да се пренесе и на освајаче медаља из Црне Горе и то не зато што је она признала Косово, већ и зато што су у допуњеној и важећој уредби о националним спортским признањима једини услови држављанство Републике Србије и освојена медаља за Југославију или Србију и Црну Гору, а спортистима из Црне Горе, будући да смо донедавно живели у заједничкој држави, није било потребно и српско држављанство.

Логично је очекивати да они покушају да тај свој проблем реше двојним држављанством...