Шта доноси нови аранжман Србије с ММФ-ом

После истека двогодишњег финансијског стендбај аранжмана Србије са Међународним монетарним фондом у износу од 2,4 милијарде евра у децембру 2024. године, земља улазу у нови ПЦИ аранжман (Policy Coordination Instrument) са овом институцијом. Србија је имала овакве аранжмана 2018. и 2021. на по 30 месеци.

По дефиницији, ПЦИ је нефинансијски инструмент координације политика, отворен за све земље чланице ММФ-а, који ствара ближи дијалог са земљама и одобравање политике ММФ-а, што омогућава да сигнализирају спремност ка реформама и да катализују финансирање из других извора. Представља механизам подршке ММФ-а земљама чланицама посвећеним реформама, а договара се ради подржавања одговарајућег економског програма, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема. То је инструмент, односно врста техничке помоћи ММФ-а, који је намењен пружању подршке снажним економским политикама земаља чланица.

ПЦИ подржава све земље чланице ММФ-а којима није потребно његово финансирање за покривање садашњих, потенцијалних или будућих потреба у платном билансу у оквиру Рачуна општих ресурса ММФ-а или Труста за смањење сиромаштва и раста, у време одобрења ПЦИ, и немају доспеле финансијске обавезе према ММФ-у.

ПЦИ, као врста аранжмана, установљен је са општим циљем подршке земљама у осмишљавању и спровођењу политика, кроз потпуно развијен макроекономски програм. Такође, идеја је да се спречи западање земаља у кризу, као и побољшање макроекономске стабилности и таргетирање макроекономске неравнотеже.

ПЦИ аранжман ММФ-а познат и као „чуваркућа”, како су назвали амерички медији по лансирању у јулу 2017, има циљ одржавање макроекономске стабилности и може да траје највише четири године, а најмање шест месеци, а обично се закључује на две-три године и не постоји лимит у броју будућих оваквих аранжмана. Мада ПЦИ не обухвата коришћење ресурса ММФ-а, подржаване политике у оквиру овог инструмента морају задовољити исте стандарде, као оне у оквиру редовних зајмова ММФ-а. Само земље чланице ММФ-а тзв. напредне економије, морају да плате повезане административне трошкове. ПЦИ има приступ праћењу програмских циљева заснован на ревизији, што елиминише потребу да се тражи изузеће за промашене циљеве.

Ревизије (контроле) по ПЦИ аранжману обављају се по фиксном распореду, нормално сваких шест месеци, да би се обезбедили подаци о резултатима спровођења програма. Не извршење ревизије за дванаестомесечни период водио би аутоматској обустави ПЦИ аранжмана. У том случају јавио би се тзв. репутациони ризик за Србију, што конкретно значи раст камата на задуживање на међународном тржишту, погоршање кредитног рејтинга земље и сл.

Ради се о аранжману који су сем Србије, до данас користило неколико чланица ММФ-а, углавном, неразвијене земље, као што су Сејшели, Сенегал, Руанда, Зеленортска Острва, Ангола, Таџикистан, Пакистан, Парагвај и др. Ова искуства су помогла да се успоставе и усаврше најбоље праксе које се огледају у ажурираном оперативном упутству – смерницама, заједно са променама политике ПЦИ, које је Извршни одбор ММФ-а одобрио октобра 2023. Оно покрива оперативна питања у широком спектру области, као што су сврха, циљеви, подобност, модалитети, применљивост и друге релевантне политике, дизајн програма подржаног са ПЦИ, оквир условљености, распоред прегледа и поређење са другим инструментима позајмљивања ММФ-а.

Влада Србије сматра да ће овим аранжманом повећати поверење страних инвеститора и олакшати приступ међународном тржишту капитала. Очекује да би нови програм сарадње са ММФ-оа, кроз ПЦИ омогућио Србији да лакше савлада разне изазове који се могу очекивати у наредном периоду.

ПЦИ треба да успостави равнотежу између потреба јавних инвестиција и социјалних расхода у Србији и континуиране фискалне дисциплине, како би се подржао одрживи раст, а јавни дуг и даље наставио да пада на око 48 одсто БДП-а. Све су то изазови и нимало лаки задаци, за креаторе и носиоце економске политике Србије.

Мисија ММФ-а састала са српским властима у октобру 2024, како би разговарали о резултатима у оквиру СБА и захтеву власти за наредним ПЦИ у трајању од 36 месеци, од децембра 2024. до децембра 2027.

Одражавајући „успех економског програма подржаног СБА и с обзиром на посвећености Србије даљим снажним економским политикама”, Србији је у октобру 2024. први пут додељен кредитни рејтинг инвестиционог ранга од стране познате светске бонитетне агенције Стандард и Пурс. Макроекономски резултати Србије у 2024. су позитивни. ММФ предвиђа раст БДП-а од 3,9 одсто 2024, који ће се повећати на нешто преко четири одсто у наредним годинама. Укупна инфлација се вратила у циљани коридор НБС, уз подршку рестриктивније монетарне политике и смањења цена енергије и хране, али је базна инфлација и даље повишена. Кључни ризици по економске изгледе Србије су, према налазима ММФ-а: екстерна тражња, стране директне инвестиције и цене примарних производа у наредном периоду, који су подложни неизвесности и ризицима, продубљивање геоекономске фрагментације, и изложеност пољопривредне производње и економске активности климатским променама и екстремним временским приликама.

Према ПЦИ, српске власти се обавезују да годишњи укупни фискални дефицит неће премашити три одсто БДП-а у периоду од 2025. до 2027. (првобитно је било планирано да он износи око пет одсто). Уколико не буде великих нежељених шокова, то би било у складу са текућим падом терета јавног дуга. Да би се постигао овај основни макроекономски циљ, власти се обавезују да ће се придржавати својих посебних фискалних правила о зарадама у јавном сектору и пензијама, који су усвојиле 2022, као и да ће размотрити опције за рационализацију и праћење ставки расхода, који су брзо расли у 2024.

Званична политика НБС је да циља инфлацију, али у пракси она циља и курс динара. Инфлација у Србији је од марта 2023. у паду, са максималних 16 одсто на нешто изнад четири одсто, што је и даље међу већим у Европи. Ако се узме и базна инфлација (када се искључи раст цена хране, енергије, алкохолних пића и дувана), она је већа од пет одсто и не опада. Фиксни курс динара према евру успоравао је раст цена, али док је у периоду од 2021. до 2023. Србија увозила високу инфлацију, сада, како се процењује, увози ниску инфлацију (од око два одсто). Наставак раста плата већег од продуктивности подстиче инфлацију. Монетарна политика НБС је рестриктивна, али би повећање јавне потрошње 2025. могло да утиче на инфлацију.

Србија је, доскоро, била у категорији спекулативних, то јест „џанк” обвезница, које су се сматрале ризичнијим и земља је била дуго година при врху тог ранга. Српске власти истичу велики значај добијања инвестиционог рејтинга, што је корак напред, али ништа не мора да значи, јер су га на пример Хрватска и Бугарска добиле раније, па нису имале неке посебне користи. То је један нормалан напредак уколико земља показује релативно стабилну макроекономску ситуацију, и има колико-толико уравнотежене јавне финансије. Кредитни рејтинг јесте добра вест, али свакако то не треба пренаглашавати и разумном политиком треба га задржати.

Било какав, макар и саветодавни аранжман са ММФ-ом, асоцира да је потребна бар нека врста техничке помоћи, чиме Србија шаље поруку страним кредиторима и инвеститорима да, ипак, нема сопствени капацитет за самостално вођење економске политике и даље неопходне структурне реформе. Очигледно, и поред добијеног инвестиционог рејтинга и страха да се он не изгуби, сумња се у способност српске владе да сама спроведе нужан економски програм и тешке реформе, па се поново улази у нови аранжман са овом институцијом, као спољном подршком и покрићем. Тиме се отвара питање да ли је дошло време да Србија почне да самостално води економску политику, или је и даље потребан страни контролор у лику ММФ-а који ће надгледати трошење из државне касе и спровођење економских реформи. Није познато да је нека земља која има инвестициони кредитни рејтинг закључила неки аранжман са ММФ-ом.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа