Високо се уздигла стара школа у селу Висока

Висока код Ариља – Подаље од важних путева, међу брдима, тридесетак километара од Ариља, живи село Висока и у њему сеоска осморазредна школа за углед. Стара 105 лета, у рату и бомбардована, па потом обнављана и свему одолела. Писано је о достигнућима те установе предусретљивих родитеља и мештана, вредних ђака и посвећених наставника. Док друге школе у остарелим планинским селима једва опстају, високо се по оствареном уздигла осмолетка у селу Висока.

Дичи се она светлом традицијом дужом од века, квалитетно организованим радом, многим активностима као да је градска школа, мада има ђаке путнике који на наставу издалека долазе. Ради у њој Ученичка задруга „Звончић” с производњом здраве хране, где ђаци прикупљају шумске плодове и прерађују их уз помоћ родитеља, па користе у ђачкој кухињи или излажу на манифестацијама. Ова школа (којој је матична ОШ „Ратко Јовановић” из оближње Крушчице) центар је знања и окупљања за Високу и околину: има Драмску дружину „Трачак зрачка”, библиотеку, разне садржаје, издаје лист „Ђачко перо”, за промоцију има свој лого, организује Височке зимске и летње игре, развија спортске активности...

Сада јој је за понос и недавно објављена (те у Ариљу последњих дана 2024. промовисана) монографија „Године наше писмености: Висока 1920–2020”, аутора Слободана Радовића, доајена ужичке публицистике, настала у сарадњи са наставником височке школе Петром Марјановићем. Књига је припремана да се објави за вековни јубилеј те осмолетке, али корона је омела планирано издавање у 2020. години. За сумирање прошлости, ипак, никад није касно, а издавач монографије Зоран Жеравчић из Удружења „Колектив Ужице” објашњава зашто се померање догодило: – Рукопис књиге о стогодишњици височке школе завршаван је у време када је корона зауставила уобичајене активности, па и рад на монографији. Стога је запретила опасност да та књига не изађе пред читаоце. Зато је удружење накнадно понудило ариљској библиотеци и матичној школи из Крушчице да буду суиздавачи, што су они прихватили, као и аутор књиге, која је недавно објављена уз финансијску подршку појединих предузетника и града Ужица кроз конкурс за суфинансирање издаваштва.

Читалац у монографији височке школе, илустроване са стотинак фотографија и докумената, може прочитати да је њен први (привремени) учитељ 1920. био Драгомир Драго Брковић, а први школовани учитељ Бранко Чакаревић (1924). Садашња школска зграда саграђена је 1938. У току Другог светског рата школа није радила, али је ипак 1943. бомбардована и онеспособљена за рад. Након рата је обновљена, имала је чак 140 ђака, њен учитељ био је тада Радослав Раде Познановић. Временом школа напредује, да би у новом миленијуму (са смањењем броја ученика) била препокривена и улепшана трудом ђака, наставника и мештана. О дешавањима у последњих двадесетак година школе у монографији пише наставник Петар Марјановић, који је, како истиче, то прихватио да би тај значајан период у раду и развоју установе остао забележен.