Од депресије чешће оболевају жене

Око 250.000 људи у Србији пати од депресије, болести коју карактерише снижено расположење, губитак интересовања за уобичајене животне активности, смањење енергије, ниско самопоштовање, поремећај сна и апетита, али и суицидалне мисли. Подаци Светске здравствене организације упозоравају да од депресије пати око пет одсто одрасле популације, а процене говоре да је депресија главни узрок 800.000 самоубиства годишње и да је други водећи узрок смрти младих узраста од 15 до 25 година.

Резултати бројних социјално-психолошких истраживања у нашој земљи говоре да је депресија присутна у свим узрасним категоријама – подаци из најновијег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији”, које сваке године реализује Кровна организација младих Србије, упозоравају да трећина младих у нашој земљи каже да је често депресивна, док исти проценат њих сматра да се понекад осећа депресивно.

Истраживање Мреже психосоцијалних иновација под називом „Депресија код старијих особа – заштитни и фактори ризика” показује да три од десет старијих особа у нашој земљи има изражене симптоме депресије и осећа потребу за неком врстом додатне психолошке помоћи. Свака четврта старија особа осећа се прилично бескорисно, трећина се осећа беспомоћно, а нешто већи проценат старих стрепи да ће се нешто лоше догодити. Ово истраживање такође је потврдило да скоро 40 одсто припадника старије популације нема утисак да је лепо живети и признаје да је одустало од многих активности и интересовања, а петина није задовољна својим животом. Резултати националне студије о утицају кризе изазване вирусом корона на психичко здравље нације „Cov2Soul”, коју су партнерски реализовали стручњаци Института за ментално здравље и Филозофског факултета у Београду, такође су показали да је број депресивних особа у Србији удвостручен у другој години пандемије вируса корона, када се стање пореди са 2013. годином. То значи да је током 2021. године било око 80.000 људи више са умереним депресивним сметњама у односу на период пре пандемије, а најмање 30.000 људи више нашло се у категорији оних са тежим депресивним симптомима. Код 120.000 наших суграђана детектована је суицидалност, а висок суицидални ризик има око 18.000 особа. Међутим, упркос овим алармантним бројкама, депресија још увек није довољно препозната у друштву, а разлог због којих се особе устручавају да потраже помоћ стручњака јесу стигма и предрасуде у вези са проблемима менталног здравља.

Све су то разлози због којих је Удружење психијатара Србије покренуло кампању под називом „Ту сам за тебе – заједно против депресије” посвећену проблему депресије и значају психо-социјалне подршке, а циљ ове кампање јесте да се смање предрасуде повезане са депресијом, али и другим менталним болестима у нашем друштву. Кампања се спроводи уз подршку Удружења психијатара Србије, као и удружења „Херц” и „Видеа”, која окупљају особе са проблемима менталног здравља, а како истиче професор др Чедо Миљевић, председник Удружења психијатара Србије, депресија је емоција коју је сваки човек искусио током свог живота.

„Међутим, када говоримо о депресији као психијатријском поремећају, онда говоримо о нечему сасвим другом. Депресију тада дефинишемо као синдром, односно скуп свих симптома код којих је депресивно расположење, иако веома битно, ипак само једно од симптома депресивног поремећаја. Депресија се састоји од низа озбиљних симптома који утичу на осећања, мишљење, вољу, сан, апетит, али и на свакодневно функционисање. Она може да се догоди свакоме без обзира на старост, пол, ниво школске спреме или материјалне приходе. Ипак, пракса говори да особе које бију битке са болестима зависности, имају тешке животне губитке или велике стресогене догађаје, чешће развијају депресију. Жене су те које чешће обољевају од депресије него мушкарци, а врхунац учесталости депресија достиже код старијих. Међутим, оно што је последњих година упадљиво и што треба да нас забрине јесте пораст депресије код деце и адолесцената”, објашњава Миљевић.

Терапија зависи од симптома

Нажалост, алармантна је чињеница да 10 до 15 одсто пацијената са депресијом изврши суицид, што додатно наглашава потребу за хитним деловањем и помоћи особама које носе претешко бреме депресије. Савремени приступ лечења ове болести најчешће подразумева примену лекова, комбиновану са психотерапијом, а који ће вид терапије бити примењен зависи од симптома пацијента, али и других пратећих болести и животних околности у којима се он налази. Антидепресиви су лекови који се најчешће примењују у лечењу депресије, јер они делују на различите неурохемијске системе у мозгу и показују високу ефикасност.