Od depresije češće obolevaju žene

Oko 250.000 ljudi u Srbiji pati od depresije, bolesti koju karakteriše sniženo raspoloženje, gubitak interesovanja za uobičajene životne aktivnosti, smanjenje energije, nisko samopoštovanje, poremećaj sna i apetita, ali i suicidalne misli. Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da od depresije pati oko pet odsto odrasle populacije, a procene govore da je depresija glavni uzrok 800.000 samoubistva godišnje i da je drugi vodeći uzrok smrti mladih uzrasta od 15 do 25 godina.

Rezultati brojnih socijalno-psiholoških istraživanja u našoj zemlji govore da je depresija prisutna u svim uzrasnim kategorijama – podaci iz najnovijeg „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji”, koje svake godine realizuje Krovna organizacija mladih Srbije, upozoravaju da trećina mladih u našoj zemlji kaže da je često depresivna, dok isti procenat njih smatra da se ponekad oseća depresivno.

Istraživanje Mreže psihosocijalnih inovacija pod nazivom „Depresija kod starijih osoba – zaštitni i faktori rizika” pokazuje da tri od deset starijih osoba u našoj zemlji ima izražene simptome depresije i oseća potrebu za nekom vrstom dodatne psihološke pomoći. Svaka četvrta starija osoba oseća se prilično beskorisno, trećina se oseća bespomoćno, a nešto veći procenat starih strepi da će se nešto loše dogoditi. Ovo istraživanje takođe je potvrdilo da skoro 40 odsto pripadnika starije populacije nema utisak da je lepo živeti i priznaje da je odustalo od mnogih aktivnosti i interesovanja, a petina nije zadovoljna svojim životom. Rezultati nacionalne studije o uticaju krize izazvane virusom korona na psihičko zdravlje nacije „Cov2Soul”, koju su partnerski realizovali stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje i Filozofskog fakulteta u Beogradu, takođe su pokazali da je broj depresivnih osoba u Srbiji udvostručen u drugoj godini pandemije virusa korona, kada se stanje poredi sa 2013. godinom. To znači da je tokom 2021. godine bilo oko 80.000 ljudi više sa umerenim depresivnim smetnjama u odnosu na period pre pandemije, a najmanje 30.000 ljudi više našlo se u kategoriji onih sa težim depresivnim simptomima. Kod 120.000 naših sugrađana detektovana je suicidalnost, a visok suicidalni rizik ima oko 18.000 osoba. Međutim, uprkos ovim alarmantnim brojkama, depresija još uvek nije dovoljno prepoznata u društvu, a razlog zbog kojih se osobe ustručavaju da potraže pomoć stručnjaka jesu stigma i predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja.

Sve su to razlozi zbog kojih je Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo kampanju pod nazivom „Tu sam za tebe – zajedno protiv depresije” posvećenu problemu depresije i značaju psiho-socijalne podrške, a cilj ove kampanje jeste da se smanje predrasude povezane sa depresijom, ali i drugim mentalnim bolestima u našem društvu. Kampanja se sprovodi uz podršku Udruženja psihijatara Srbije, kao i udruženja „Herc” i „Videa”, koja okupljaju osobe sa problemima mentalnog zdravlja, a kako ističe profesor dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije, depresija je emocija koju je svaki čovek iskusio tokom svog života.

„Međutim, kada govorimo o depresiji kao psihijatrijskom poremećaju, onda govorimo o nečemu sasvim drugom. Depresiju tada definišemo kao sindrom, odnosno skup svih simptoma kod kojih je depresivno raspoloženje, iako veoma bitno, ipak samo jedno od simptoma depresivnog poremećaja. Depresija se sastoji od niza ozbiljnih simptoma koji utiču na osećanja, mišljenje, volju, san, apetit, ali i na svakodnevno funkcionisanje. Ona može da se dogodi svakome bez obzira na starost, pol, nivo školske spreme ili materijalne prihode. Ipak, praksa govori da osobe koje biju bitke sa bolestima zavisnosti, imaju teške životne gubitke ili velike stresogene događaje, češće razvijaju depresiju. Žene su te koje češće oboljevaju od depresije nego muškarci, a vrhunac učestalosti depresija dostiže kod starijih. Međutim, ono što je poslednjih godina upadljivo i što treba da nas zabrine jeste porast depresije kod dece i adolescenata”, objašnjava Miljević.

Terapija zavisi od simptoma

Nažalost, alarmantna je činjenica da 10 do 15 odsto pacijenata sa depresijom izvrši suicid, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem i pomoći osobama koje nose preteško breme depresije. Savremeni pristup lečenja ove bolesti najčešće podrazumeva primenu lekova, kombinovanu sa psihoterapijom, a koji će vid terapije biti primenjen zavisi od simptoma pacijenta, ali i drugih pratećih bolesti i životnih okolnosti u kojima se on nalazi. Antidepresivi su lekovi koji se najčešće primenjuju u lečenju depresije, jer oni deluju na različite neurohemijske sisteme u mozgu i pokazuju visoku efikasnost.