Опроштај од глумца Срђана Дедића

Драмски уметник Срђан Дедић, дугогодишњи члан ансамбла Београдског драмског позоришта, преминуо је у Београду у 70. години. Иза Дедића је остала плодна каријера, како позоришна, тако и телевизијска и филмска. Рођен је у Београду 1955. године, где је на Уметничкој академији дипломирао глуму у класи професорке Огњенке Милићевић. Своју драмску поетику најпре је представио публици у Народном позоришту у Београду и суседном позоришту „Бошко Буха”, да би 1977. године заиграо у представама Београдског драмског позоришта, чији стални члан постаје четири године касније.

Играо је Срђан Дедић у четрдесетак представа, међу којима су „Аполон из Белака”, „Сабирни центар”, „Ивона, књегиња бургундска”, „Жак Фаталиста”, „Запали ме”, „Амадеус”, „Лет изнад кукавичјег гнезда”, „Фредерик”, „Реквијем”, „Арсеник и старе чипке”. Последњих 15 година, сабравши богато уметничко и животно искуство, Дедић остварује комплексне, карактерне улоге, којима је својим шармом и професионализмом давао посебну димензију, међу којима су посебно запажене и оне у представама „Мој син само мало спорије хода”, „Мој деда је аут”...

За тумачење Андре у представи „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића у режији Бобана Скерлића освојио је 2014. године главну годишњу награду „Татјана Лукјанова”, признање које БДП традиционално сваког фебруара додељује за вишегодишњи допринос театру на Црвеном крсту. Током вишедеценијског сценског ангажмана играо је у телевизијским серијама и филмовима: „Повратак отписаних”, „Димитрије Туцовић”, „Позориште у кући”, „Светозар Марковић”, „Породично благо”, „Доситеј”, „Сељаци”...

За Дедића се с пуним правом може рећи да је био велики мајстор епизода, које је увек сликао прецизно до најситнијих финеса, различито, убедљиво, духовито или потресно без претеривања и тако оставио неизбрисив траг у сваком остварењу у којем је играо.

Последњи испраћај Срђана Дедића је сутра, у 11 сати на Новом гробљу у Београду, саопштило је његово Београдско драмско позориште.