Од Александра Великог до интернета

Иако је врло млад освојио више од пола тадашњег познатог света, иако је био толико ташт да је сматрао да је син египатског врховног бога Ра, и чак себе обоготворио, потплативши свештенике у оази Сива, пошто су то одбили да учине тебански свештеници, Александар Македонски није заборавио наук свог учитеља Аристотела. Можда је војним походима задовољавао своју „божанску” таштину, али негде у дубини његове душе проговарао је човек који је био свестан да без знања не може ништа ваљано да се створи.

Изградњом низа градова који су носили његово име, чиме је хранио поменуту таштину, додао је још нешто, незамисливо за његово време. Одлучио је да у Александрији, коју је подигао у сопствену славу, изгради здање у којем ће бити похрањено све тадашње знање света, од Индије, преко Персије и Египта, до Грчке. Иако он то није доживео због преране смрти, Александрија је са својом чувеном библиотеком вековима била центар света. Научници, писци, обични писари разних вера у Александријској библиотеци су градили прве имагинарне светове, у којима су биле заступљене све области.

Не помињући Александров невиђени подухват, Европа га ипак није заборавила,учинивши ових дана нешто слично. Знање Старог континента одлучила је да смести у једну јединствену библиотеку, назвавши је „Европеана”. Али то више није библиотека с поређаним рукописима и књигама на полицама; то је виртуелна библиотека у коју се улази у сопственом стану, само с једним кликом на компјутеру.

У плану је да милиони књига, слика, архивских докумената – све ће то до 2010. године бити доступно „посетиоцима” компјутера. Засад је урађен нумерички прототип са око два милиона нумерисаних дела, у чију је реализацију било укључено више од хиљаду организатора. Иницијатор је била Национална библиотека Француске, Лувр, којима су се убрзо придружили и многи други.

Тако се међу првим виртуелним садржајима нашла Дантеова „Божанствена комедија”, Вермерова „Жена са бисерном огрлицом”, британска Magna Carta, Бетовенови, Моцартови и Шопенови манускрипти, фотографије рушења Берлинског зида итд. Да би до 2010. виртуелна библиотека „располагала” са шест милиона дела, Европска унија ће инвестирати 120 милиона евра и још 40 милиона евра како би нова Александријска библиотека, виртуелна у складу с данашњим временом, аутоматски могла да се користи на 23 језика.

Оно што сви европски званичници истичу као најважније јесте чињеница да ће „Европеана” омогућити да путујемо кроз време без било каквих граница.

Подухват је већ назван титанским, који омогућује најинтимније дружење с књигама, са сликама, са свим оним што је европска цивилизација створила. И не само то: Европа је најзад схватила да не треба само да буде пратилац САД или неке друге моћне силе, већ да је она сама тако значајан чинилац свега што је дало човечанство да може да послужи другима за узор и углед. Европско памћење није само европско; на њему су настале и почивају многе цивилизације; оно је, заправо, камен темељац читавог света. Борхес је својевремено изјавио да је своју „Вавилонску библиотеку” створио захваљујући,пре свега, грчким писцима и филозофима: Есхилу, Софоклу, Еврипиду, Талесу, питагорејцима, Сократу, Платону, Аристотелу и другима.

Повратак себи и својим коренима – то је оно што ће Европу учинити силом, а не ратови с којима воле да се „играју” Американци, мислећи да су то обичне виртуелне игрице а не стварно убијање људи.

Стварајући прву енциклопедију и прокламујући да је знање моћ, француски просветитељи нису претпостављали да постављају темеље новог духовног поретка. После њих „Европеана” поново знањем уједињује свет. Видећемо куда све један „клик” може да нас одведе и како ће изгледати нови духовни поредак.

---------------------------------------------------

Велико интересовање

О „Европеани” је „Политика” ових дана писала, износећи податак колико је ова дигитална библиотека изазвала интересовање првог дана: предвиђених 3 милиона улазака на сајт порасло је на више од 13 милиона, што је довело до привременог пада па ће сајт бити поново доступан средином децембра.