"Дијамант" за Србе, а "Дијаманти" за Албанце

Косовска Митровица – Више од половине српског живља на Косову и Метохији бави се трговином. Осим мањег дела оних који могу да се похвале великим обртима, углавном је реч о киосцима или дућанима прехрамбене робе.

Свака већа српска средина на територији Космета добро је снабдевена основним животним потрепштинама. За разлику од њих, становници места у којима живе повратници, или села у којима је остало још по неколико српских породица, принуђени су да једном или два пута недељно организовано иду у већа насеља, како би купили млеко, со, шећер и брашно. У нешто повољнијем положају су подручја северног Косова и косовског Поморавља, која су боље повезана са централном Србијом, одакле се снабдевају продавнице у Грачаници, Липљану, Гораждевцу, али и осталим српским енклавама.

Цене основних животних намирница једнаке су у свим продавницама које држе Срби, било где на Космету. Роба се довози из централне Србије, али се набавља и од велетрговаца Албанаца, односно јужно од Ибра. Упућени у трговинске трансакције кажу да роба стиже и из бивших југословенских република, пре свега Македоније и Словеније.

Шлепери, натоварени брашном, шећером, млеком, свакодневно прелазе преко царинског пункта у Рудници, а потом и преко административног прелаза у Јарињу, иду пут Косова у велике дисконте и велетрговине одакле се касније роба дистрибуира по читавој територији покрајине. Оно што је мало познато јесте то да уље на Космет стиже у цистернама, а кажу да је главни дистрибутер "дијаманта" Албанац из Урошевца, који га пакује за албанске и за српске купце. Тако се, рецимо, флаше са зејтином под називом "дијаманти" пласирају у дућане које држе Албанци, а уље под називом "дијамант" иде у продавнице које држе Срби.

Албанци су главни добављачи брашна, па се тако неретко на многим џаковима могу видети етикете на албанском језику. Исти је случај и са паковањима шећера.

Иначе, у зависности од продавнице и цене се разликују. Док у једној продавници у Митровици килограм брашна "фиделинка" кошта 50 динара, у другој ћете исто брашно пазарити за 60 или 65 динара. Такође, векна хлеба од килограма у једној од већих српских енклава – Гораждевцу кошта 45 центи, односно 37 динара, а добављају га продавци из пекара у Пећи. Иста таква векна хлеба, рецимо у Лепосавићу, општини на крајњем северу Косова, кошта 35 динара. У истом месту, у продавници "Нај", литар "Имлековог" млека стаје 67 динара, популарна "кравица" од литра кошта 75 динара, јогурт "вива" од пола литра 50 динара, док је литар јогурта 86 динара.

На Космет стиже и залеђено говеђе месо из Бразила, као и јагњетина са Новог Зеланда. Купци, додуше, углавном воде рачуна о квалитету, па предност имају производи из централне Србије, без обзира на то да ли је артикал скупљи од прехрамбене робе која долази, како кажу, ко зна одакле.