Како је Курти постао „Дарданац”

Док се Приштина на све начине труди да фалсификује чињенице о сукобу на Космету с краја прошлог века, отварајући у ту сврху и „музеј геноцида”, истовремено је опет актуелизовано и преправљање и измишљање далеке историје на основу које су Косово и Метохија још од римског периода били део територије Албанаца. Овакав тренд придобија све више присталица у јужној српској покрајини, па су тако неке невладине организације, уз подршку владајућег Самоопредељења актуелног премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, недавно покренуле потписивање петиције за промену имена тзв. Косова у „Дарданија”.

Тако је овај начин прекрајања историјских чињеница придодат већ постојећим покушајима отимања манастира и друге имовине Српске православне цркве. Циљ организатора петиције је да сакупе 10.000 потписа, које би потом доставили скупштини тзв. Косова, уз захтев за промену имена. Био би то први крупнији корак у покушају прављења лажне историје. Упркос томе што се овај пројекат формално не назива „великом Албанијом”, свакако представља једну фазу у покушају обједињавања свих територија на којима Албанци живе. Суштински не постоји разлика, већ би се могло тумачити и као нека врста опасног ребрендирања великоалбанске идеје коју Самоопредељење и сви екстремни фактори у Приштини заговарају.

При томе, на Косову и Метохији увелико је у току изборна кампања, у којој се Курти труди да, уз репресију над Србима, што снажније истакне своје екстремистичке идеје. На више његових скупова протеклих дана су истакнути управо симболи „велике Албаније”. А на Куртијевом митингу Швајцарској, у децембру, истакнута је управо и застава Дарданије, албанизовани симбол који је у употребу увео први председник тзв. Косова Ибрахим Ругова. Иначе, ову заставу је и актуелна председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи уврстила је у „званичну употребу”.

То и не чуди, јер се на Косову и Метохији из године у годину све више види да, осим бројности, Албанци немају на чему да изграде државност. Немају историју везану за ову област, немају своје културно-историјске споменике, верске храмове. Једноставно, не постоји нешто што би се могло назвати косовски народ, косовски језик и упркос озбиљним напорима нема посебне косовске историје. Све је то српска историја и култура и у једном делу албанска, уз заоставштину из времена отоманске империје. Управо су покушаји фалсификовања повод и разлог зашто Србија мора да учини све да спречи отимање и релативизацију своје историје и културе.

Апсолутно не постоји ниједан историјски извор који би дао и најмању индицију да су Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка, Високи Дечани и више од 1.300 манастира и цркава, односно црквишта, гробља, некропола и јавних споменика на територији КиМ туђи, односно да нису српски. То је феномен, елемент тоталног рата, где с једне стране иду ка уништавању популације на одређеној територији, а истовремено то „покривају” систематским организованим уништавањем културног наслеђа, и то су Албанци радили деценијама уназад.

Онда су видели да сцене пењања на кровове цркава, чупање крстова, подметање пожара и слични кадрови најогољенијег насиља ипак шаљу негативну слику у свет о њима. Са данашњим тенденцијама, које им не иду на руку толико као пре две деценије, окренули су причу да је оно што би најрадије уништили заправо њихово „културно наслеђе”. Покушавају да промене идентитетску функцију, односно идентитетску карактеристику одређеног културног добра, па кажу да је Пећка патријаршија хришћанска богомоља, али не српска, него албанска, а из тога следи и „косовска”. Исто важи и за Грачаницу и друге светиње, без и једног доказа.

Вероватно је и повод за нову иницијативу за промену имена био текст у њиховим медијима под насловом: „Преименовање Косова у Дарданија је последњи корак ка суверенитету и потпуном идентитету”. По аутору текста у „Бота пресу”, идеја је да се овој српској области „врати” име Дарданија, које је имала као римска покрајина. Назив Косово не долази у обзир јер се доводи искључиво у везу са Србима, поготово уколико се дода и Метохија. „Промена имена у Дарданију последњи је корак ка суверенитету и потпуном идентитету. Иза емотивних дискусија, идеја о промени имена у Дарданију требало би да постане актуелна из неколико разлога: историјских, политичких, културних и стратешких”, наводи аутор текста. Додаје да ново име не би било само инспирација, већ и понос народа, као потомака Дарданаца, древног народа са Балкана.

Историчар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да га мало чуди што је сада покренута ова иницијатива. За „Политику” истиче да би позадина такве одлуке могла бити да Албанци, када говоре о Косову и Метохији, немају проблем са демографским правом које имају, али међународно право и национално-етничко право нису на њиховој страни. „Они су заиста системски покушавали протеклих деценија да униште свако сећање на постојање српског народа на Косову и Метохији. Зашто? Зато што су се увек позивали да Косово припада искључиво њима, самим тим свако културно-историјско наслеђе, које датира из средњег века, које је српско, њима смета. Циљ је да се брише постојање српског народа на КиМ и да се то културно наслеђе преведе у албанско. Објективно, на Космету нема посебног културно-историјског наслеђа које је старије од 1945. године. Све то муслиманско наслеђе припада Османлијама, а православно Србима”, истиче Срђан Граовац.

Додаје да је цела прича у вези са Дарданијом слична као прича о Илирији и о томе да су Албанци у ствари Илири, што је још једна у низу нетачних информација. „Они сада заступају ставове да и немају споменика из средњег века, али покушавају да измисле да имају наслеђе из античког периода. По тој логици, Албанци су старији од Срба и они сад заступају ставове – нека Срби имају своје Немањиће и манастире, али ми смо пореклом Дардани. Ако говоримо о Краљевини Дарданији, она је као држава постојала на Балканском полуострву још у античком времену. Што се тиче Дарданаца, говорити о нацијама у то време није било могуће, нације су продукт 19. века. Становништво које је живело на том подручју је становништво античког периода и можемо га повезивати са различитим племенима која су постојала на том простору”, објашњава Граовац.

Истиче да је то повезивање научно неутемељено. Додаје да неки албански тзв. историчари чак тврде да су они пореклом Трачани и да су то народи који су ту живели у античком периоду. Иначе, историјски гледано, Дарданци, чије порекло до данас остаје нејасно, до доласка Римљања имали су државу, са границама које се донекле поклапају са територијом Косова и Метохије. Касније, Дарданија је била једна од провинција Римског царства.

У тексту у „Боти” аутор се позива на албанског политичког првака Ибрахима Ругову и то на основу његовог односа према ономе што сматра Дарданијом. „Геније и архитекта косовске државе др Ибрахим Ругова је увек имао у плану да се ово место једног дана зове Дарданија. О томе сведоче грб и застава. Морамо признати да је име ’Косово’ словенско име, које је у 19. веку успоставило Османско царство на инсистирање Руса. Име Косово, које нема везе са Албанцима, већ са словенством, документовано је у списима тог времена као својеврсни компромис за задовољење руских захтева”, тврди аутор текста.

Реагујући на ове наводе један од министара у Влади Србије рекао нам је да ко нема своју културу, мора да отима туђу. „На Косову и Метохији, Унеско препознаје српско и отоманско наслеђе, а они нису успели да подигну ништа старије и вредније од споменика Билу Клинтону. Пре тога су били познати неимари који су у Албанији саградили на хиљаде бункера. Ко нема своју културу, мора да отима туђу”, истиче овај министар.

Да су изјаве које долазе са Космета класично политичке и да немају никакво историјско утемељење, указао је и верски аналитичар Жељко Ињац. „Албанци измишљају. Већину цркава су изградили Немањићи, а тада Албанаца није ни било на Косову. То је само још једна потврда албанских тежњи да преузму културна добра на Космету. Њихов стари пројекат је да српске светиње преузме Албанска православна црква. Али од тога нема ништа, јер је Албанска православна црква под капом Цариградске патријаршије, коју води Грчка. До тога никад неће доћи. Причају у празно”, казао је Ињац.

Срђан Граовац пак сматра како косовске Албанце и Дарданце везује искључиво простор и указује на разлоге горепоменутих иницијатива. „Дарданце са Албанцима везује искључиво простор на ком су некада живели у античком периоду. Ако ћемо их повезивати етнички, то готово да нема никакве везе једно са другим. Ова иницијатива је можда покушај да се са Албанијом повежу и обједине територије где су Албанци већина, али то не раде преко стварања ’велике Албаније’ јер је то проказано и нико озбиљан на подржава на Западу”, наводи Граовац.

Додаје да је реч о томе да су политички интереси узрок ненаучног тумачења историје. „Говорити како је то један народ у континуитету, само са другим именом, да су то или Дарданци или Илири или Трачани, а да су променили име касније у Албанце, то је крајње неутемељено. Продукт таквог тумачења је жеља да се злоупотреби историја у политичке сврхе и да се неке историјске чињенице једноставно тумаче у складу са нечијим политичким интересима”, закључује Граовац.

Високи Дечани на мети кривотворења прошлости

Последњих година на мети албанских квазинаучника је и манастир Високи Дечани, па је тако „историчар” Мухамет Маља из Приштине својевремено констатовао да овај манастир није српско, већ албанско власништво. Коментаришући ове наводе бивши амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић оценио је, након овог иступа, да Маља, који се у свом магистарском раду бавио везама између Котора и Албанаца, извлачи наводне потврде о несрпском пореклу Дечана из општепознате чињенице да је „протомајстор овог јединственог храма био ’католик Фра Вита, мали брат, протомајстор из Котора, града краљевскога’, чије име он наравно доноси у албанизованом облику, као и да се у архитектури здања препознају романички елементи”. „Историчар би морао знати да је ретроградно пројектовање савремених националистичких оптерећења у епоху грађења дечанске цркве потпуно неисторично, али то је уходани метод оваквог кривотворења прошлости”, објаснио је Танасковић. 

Како је побијена теза аустријског дипломате о пореклу назива

Једна од полемика у историографији односила се и на то да ли је најпре настало име народа Дарданаца или тај назив потиче од назива покрајине, што би значило да су староседеоци. Назив овог народа , односно племена настао је од имена бога Дарданоса, кога су поштовали. Међутим, најгласнији заступник теорије да је ова реч албанског порекла био је заменик аустријског конзула у Јањини Јоханес Георг фон Хан, који је средином 19. века тврдио да је изведена од албанске речи за крушку – „дарде”. Ове и сличне тврдње оборио је чешки академик и професор, историчар Константин Јиричек. Фон Ханову теорију посредно су касније напуштали и сами албански познаваоци, као што је то учинио и председник Академије наука Албаније професор Алекс Буда, који је 1972. године на Првој скупштини илиролошких студија за ове тврдње рекао да припадају фази „преднаучних и интуитивних романтичких решења”. Да Дарданија нема везе с Косовом и Албанцима, истицао је и албански историчар Марк Краснићи.

* Срби имају 1.300 светиња на Косову и Метохији.

* Албанци су уништили и оштетили 128 српских светиња.

* Високе Дечане саградио је краљ Стефан Дечански између 1327. и 1335. и посветио их Вазнесењу Господа Исуса Христа.

* Унеско је 2004. године прогласио Високе Дечане, највећи и најбоље очувани средњовековни српски манастир, за место светске културне баштине.