Патуљасте банатске школе

Вршац – О старењу војвођанских села најверодостојније сведоче тамошње школе. Тако је и у Банатској Суботици, насељу у белоцркванској општини: до септембра је било троје ђака, а сада их има – петоро. Пре три деценије, било је седамдесетак ђака, па се размишљало о изградњи нове школске зграде.

Андриано Југа, професор разредне наставе, свакодневно од Беле Цркве преваљује двадесетак километара до радног места у Банатској Суботици. Нема редовних аутобуских веза, па се уча сналази за превоз.

– Ништа ми не пада тешко кад у топлој учионици затекнем свих петоро ђака – каже 29-годишњи Андриано, који је са својим ученицима, кад смо стигли, обрађивао лекцију о густини воде, у оквиру изборног предмета Чувари природе, за који су се, из нужде – сви определили. Други избор није ни био могућ, јер ова патуљаста школа, односно подручно одељење ОШ „Ђорђе Малетић“ у Јасенову, нема ни основна наставна средства, а камоли рачунаре. У читавом селу има тек неколико компјутера. Јасно је да се овде не обавља ни предшколска настава, што се одражава на ниво предзнања ђака првака, прича нам Андриано, додајући да за њихово васпитање с којим су дошли у школу има само речи хвале.

Захваљујући првацима Николи Чолакову, Мерђузи Зенели и Јовани Стојанов, и учитељ Андриано, што се радног места тиче, може да буде спокојан до 2012. године. Каже да за свој радни ангажман може да захвали и „трећацима“ Антонели Зенели и Спасенији Стојанов. Мештани у полушали кажу да су сестре Стојанов, доселивши се недавно у село – спасле част школе, у чијем дворишту је лане изграђено и опремљено игралиште, али перспектива омасовљења на дуже стазе није сјајна – већ две године у Банатској Суботици није било ни свадбе ни крштења. Млади из године у годину одлазе, на петнаестак кућа је истакнут натпис „на продају“, а центар „друштвених збивања“ свео се на сеоску продавницу.

Ништа боље није ни у Малом Средишту, у вршачкој општини. Село има и дом културе, лане реновиран, водовод, дигиталне телефонске везе, продавницу, али – становништва је све мање, па самим тим и ђака. Последњих петнаестак година, број ученика варира између три и седам.

– Тренутно, по два ђака имам у првом и четвртом разреду, а по једног у другом и трећем. Добри су ђаци, и сви наставу прате на румунском језику – каже нам учитељица у Малом Средишту Ана Варађан, која наглашава да њени ученици школовање у вишим разредима настављају у Вршцу.