„Просвета” мета тајкуна

Синдикат „Независност” издавачке куће „Просвета” из Београда захтева хитне разговоре са министром културе Небојшом Брадићем, директорком Агенције за приватизацију Весном Џинић, и министром образовања Жарком Обрадовићем.

Према речима Мирјане Нардин, главног повереника „Просветиног” синдиката „Независност”, на овим састанцима синдикат ће имати два захтева. Тражиће да у изменама и допунама јавног позива Агенције за приватизацију буде уведена трајна забрана промене намене књижаре „Геца Кон” у београдској Кнез-Михаиловој улици, као и осталих објеката „Просвете”, књижара на Теразијама и на Копаонику, као и атрактивног пословног простора и седишта „Просвете” у Чика-Љубиној улици.

Други захтев односи се на то да у изменама и допунама јавног позива за учешће на тендеру буде укинута могућност да се за куповину „Просвете” јави конзорцијум, већ да ту могућност имају искључиво издавачи.

Ове захтеве запослени у издавачкој кући „Просвета”, окупљени у синдикату „Независност”, изнели су у отвореном писму српској јавности, објашњавају између осталог, и своје настојање и даље залагање да Република Србија подржави „Просвету” и претвори је у националну институцију, која ће поново бити један од стубова српске културе. Разлози за то бројни су, кажу у синдикату „Независност”, а међу најважнијима су „Просветина” традиција као национални интерес, чињеница да је имовина „Просвете” задужбина Геце Кона, највећег српског издавача, као и чињеница да не постоји значајан српски писац у 20. веку чије дело „Просвета” није објавила. Како је истакнуто у отвореном писму, упркос томе што су различити директори и политичке странке годинама уништавали „Просвету”, распродајући њену имовину и претварајући део српске баштине у пропало предузеће, држава још увек није прихватила овај предлог о подржављењу „Просвете”.

Уколико држава ипак одлучи да „Просвету” прода, синдикат „Независност” указује јавности на проблеме који могу настати из услова продаје, према јавном позиву од 27. новембра. Слабости овог тендера могу довести и до тога да приватизована „Просвета” ускоро престане да постоји, упозоравају синдикалци.

Према поменутом јавном позиву, право на подношење понуде на тендеру има заинтересовани понуђач који се бави издавањем књига и других публикација најмање три последње пословне године у континуитету, који је остварио пословни приход од најмање два милиона евра у последњој окончаној пословној години, и који је у 2007. години објавио најмање тридесет монографских публикација, на основу каталога националне библиотеке земље понуђача.

Синдикат „Независност” поставља питање да ли Агенција за приватизацију тражи за „Просвету” озбиљног издавача или само маску за правог купца, упркос томе што се јавни позив односи само на издаваче.

Затим, нижу се питања као што су зашто се за кућу каква је „Просвета” не тражи партнер који има дужу традицију бављења издаваштвом, рецимо десет година у континуитету? Зашто се као услов за учешће на тендеру тражи да је потенцијални понуђач објавио само 30 монографских публикација, када је ИП „Просвета”, оваква каква је, у 2007. години објавила 65 публикација? Да ли је нормално да „Просвету” купи неко ко је објавио два пута мање издања, а од њега се очекује да „Просвету” подигне на виши ниво?

У овом отвореном писму српској јавности објашњава се да је Геца Кон, чију национализовану имовину сада користи „Просвета”, и чију је издавачку кућу наследила, пре Другог светског рата издавао више од 200 наслова годишње. Сада синдикат „Независност” поставља питање да ли се стварно мисли да је у реду да издавачку кућу, која баштини традицију Геце Кона, купи неко ко је издао само тридесет књига у прошлој години?

„Ми немамо ништа против тога да „Просвету” купи и нека страна, реномирана издавачка кућа, али постављају се питања: зашто се страна издавачка кућа не обавеже колики број издања из области домаћег издаваштва мора да објави, уколико купи „Просвету”, и да ли Агенција заиста верује да је издавач који је објавио 30 књига у Француској, Италији или Немачкој реномирани издавач? „Просвета” је национална институција и једноставно мора да буде обезбеђено да ко год да је купи настави и са објављивањем књига домаћих писаца”, стоји у отвореном писму синдиката „Независност”.

Јавним позивом утврђено је да на тендеру може да учествује и конзорцијум, чији лидер, међу две или више компанија, има 51 одсто акција, и да је издавач.

„Нама је јасно да је управо могућност конзорцијума уведена како би се на посредан начин омогућило тајкунима да купе „Просвету”. У пракси то изгледа овако. Неки српски тајкун пронађе издавача из Македоније, Румуније или Украјине, који је у прошлој години објавио 30 књига, направи конзорцијум у којем тај издавач формално има 51 одсто, и затим купи „Просвету”. Агенцију за приватизацију је више бринуло како да сакрије могућност да на тендеру омогући учешће компанијама које нису издавачи, него како да трајно сачува „Просвету” и њено место у српској култури, закључују у синдикату „Независност” ИП „Просвете”.