„Prosveta” meta tajkuna

Sindikat „Nezavisnost” izdavačke kuće „Prosveta” iz Beograda zahteva hitne razgovore sa ministrom kulture Nebojšom Bradićem, direktorkom Agencije za privatizaciju Vesnom Džinić, i ministrom obrazovanja Žarkom Obradovićem.

Prema rečima Mirjane Nardin, glavnog poverenika „Prosvetinog” sindikata „Nezavisnost”, na ovim sastancima sindikat će imati dva zahteva. Tražiće da u izmenama i dopunama javnog poziva Agencije za privatizaciju bude uvedena trajna zabrana promene namene knjižare „Geca Kon” u beogradskoj Knez-Mihailovoj ulici, kao i ostalih objekata „Prosvete”, knjižara na Terazijama i na Kopaoniku, kao i atraktivnog poslovnog prostora i sedišta „Prosvete” u Čika-Ljubinoj ulici.

Drugi zahtev odnosi se na to da u izmenama i dopunama javnog poziva za učešće na tenderu bude ukinuta mogućnost da se za kupovinu „Prosvete” javi konzorcijum, već da tu mogućnost imaju isključivo izdavači.

Ove zahteve zaposleni u izdavačkoj kući „Prosveta”, okupljeni u sindikatu „Nezavisnost”, izneli su u otvorenom pismu srpskoj javnosti, objašnjavaju između ostalog, i svoje nastojanje i dalje zalaganje da Republika Srbija podržavi „Prosvetu” i pretvori je u nacionalnu instituciju, koja će ponovo biti jedan od stubova srpske kulture. Razlozi za to brojni su, kažu u sindikatu „Nezavisnost”, a među najvažnijima su „Prosvetina” tradicija kao nacionalni interes, činjenica da je imovina „Prosvete” zadužbina Gece Kona, najvećeg srpskog izdavača, kao i činjenica da ne postoji značajan srpski pisac u 20. veku čije delo „Prosveta” nije objavila. Kako je istaknuto u otvorenom pismu, uprkos tome što su različiti direktori i političke stranke godinama uništavali „Prosvetu”, rasprodajući njenu imovinu i pretvarajući deo srpske baštine u propalo preduzeće, država još uvek nije prihvatila ovaj predlog o podržavljenju „Prosvete”.

Ukoliko država ipak odluči da „Prosvetu” proda, sindikat „Nezavisnost” ukazuje javnosti na probleme koji mogu nastati iz uslova prodaje, prema javnom pozivu od 27. novembra. Slabosti ovog tendera mogu dovesti i do toga da privatizovana „Prosveta” uskoro prestane da postoji, upozoravaju sindikalci.

Prema pomenutom javnom pozivu, pravo na podnošenje ponude na tenderu ima zainteresovani ponuđač koji se bavi izdavanjem knjiga i drugih publikacija najmanje tri poslednje poslovne godine u kontinuitetu, koji je ostvario poslovni prihod od najmanje dva miliona evra u poslednjoj okončanoj poslovnoj godini, i koji je u 2007. godini objavio najmanje trideset monografskih publikacija, na osnovu kataloga nacionalne biblioteke zemlje ponuđača.

Sindikat „Nezavisnost” postavlja pitanje da li Agencija za privatizaciju traži za „Prosvetu” ozbiljnog izdavača ili samo masku za pravog kupca, uprkos tome što se javni poziv odnosi samo na izdavače.

Zatim, nižu se pitanja kao što su zašto se za kuću kakva je „Prosveta” ne traži partner koji ima dužu tradiciju bavljenja izdavaštvom, recimo deset godina u kontinuitetu? Zašto se kao uslov za učešće na tenderu traži da je potencijalni ponuđač objavio samo 30 monografskih publikacija, kada je IP „Prosveta”, ovakva kakva je, u 2007. godini objavila 65 publikacija? Da li je normalno da „Prosvetu” kupi neko ko je objavio dva puta manje izdanja, a od njega se očekuje da „Prosvetu” podigne na viši nivo?

U ovom otvorenom pismu srpskoj javnosti objašnjava se da je Geca Kon, čiju nacionalizovanu imovinu sada koristi „Prosveta”, i čiju je izdavačku kuću nasledila, pre Drugog svetskog rata izdavao više od 200 naslova godišnje. Sada sindikat „Nezavisnost” postavlja pitanje da li se stvarno misli da je u redu da izdavačku kuću, koja baštini tradiciju Gece Kona, kupi neko ko je izdao samo trideset knjiga u prošloj godini?

„Mi nemamo ništa protiv toga da „Prosvetu” kupi i neka strana, renomirana izdavačka kuća, ali postavljaju se pitanja: zašto se strana izdavačka kuća ne obaveže koliki broj izdanja iz oblasti domaćeg izdavaštva mora da objavi, ukoliko kupi „Prosvetu”, i da li Agencija zaista veruje da je izdavač koji je objavio 30 knjiga u Francuskoj, Italiji ili Nemačkoj renomirani izdavač? „Prosveta” je nacionalna institucija i jednostavno mora da bude obezbeđeno da ko god da je kupi nastavi i sa objavljivanjem knjiga domaćih pisaca”, stoji u otvorenom pismu sindikata „Nezavisnost”.

Javnim pozivom utvrđeno je da na tenderu može da učestvuje i konzorcijum, čiji lider, među dve ili više kompanija, ima 51 odsto akcija, i da je izdavač.

„Nama je jasno da je upravo mogućnost konzorcijuma uvedena kako bi se na posredan način omogućilo tajkunima da kupe „Prosvetu”. U praksi to izgleda ovako. Neki srpski tajkun pronađe izdavača iz Makedonije, Rumunije ili Ukrajine, koji je u prošloj godini objavio 30 knjiga, napravi konzorcijum u kojem taj izdavač formalno ima 51 odsto, i zatim kupi „Prosvetu”. Agenciju za privatizaciju je više brinulo kako da sakrije mogućnost da na tenderu omogući učešće kompanijama koje nisu izdavači, nego kako da trajno sačuva „Prosvetu” i njeno mesto u srpskoj kulturi, zaključuju u sindikatu „Nezavisnost” IP „Prosvete”.