Народни музеј чека реконструкцију

Најновији датум који се спомиње као рок за завршетак реконструкције Народног музеја у Београду је 2012. година. То значи да је првобитни рок (2010) померен за две године, а на јучерашњој конференцији за новинаре у Народном музеју покушали смо да дођемо до одговора шта је условило застој. Директорка Народног музеја у Београду Татјана Цвјетићанин са члановима Управног одбора ове институције рекапитулирала је досадашње активности које су се, од 2003. године, интензивно спроводиле у циљу започињања планираних радова и посебно истакла веома лоше услове у којима се налазе уметнички предмети Народног музеја.

Последњи састанак са актуелним министром културе представници Народног музеја имали су у јулу ове године, а недавна изјава Небојше Брадића да ће се на основу предузетих експертиза наћи решење за Народни музеј већ у децембру наишла је у Музеју на одобравање. Представници Народног музеја, такође, очекују да им се тачно каже које су неправилности уочене у склапању уговора са фирмом „Кунстранс” која је градила депо за чување уметничког блага, а које је наговестио у изјави за медије Небојша Брадић.

Иницијатива за реконструкцију Народног музеја у Београду покренута је у новембру 2001. године (пре тога иницијативе су датиране на 1979, 1996. и 1998. годину). Донаторска вечера на иницијативу Зорана Ђинђића догађа се 2002, а припремни радови, снимање стања, наредне године. За главног и одговорног архитекту изабран је професор др Милан Ракочевић, а израда пројектне документације завршена је 2007. године (пројекат добио награду Привредне коморе).

У међувремену је, по најмодернијим стандардима, израђен и депо за пресељење и чување уметничких дела према уговору са фирмом „Кунстранс” која је, као што се наводи у документацији Народног музеја, „једино предузеће које испуњава референце које га квалификују за адекватно похрањивање културних добара”. Објекат је добио употребну дозволу 2007. године, када је стручна комисија Народног музеја у Београду и Министарства културе констатовала да услови у депоу одговарају највишим прописаним стандардима за смештај и чување културних добара.

Народни музеј чува 400.000 предмета, од тога око 3000 слика, 7000 графика, археолошки материјал… Предмети су спаковани, разврстани, Народни музеј је прва институција која је означила предмете бар кодовима. За све ове активности утрошено је око 187 милиона динара. Уметнички предмети, међутим, још нису пресељени у – за ту сврху изграђени – депо.

– Одлагање било које активности угрожава динамику рада на реконструкцији, али се одражава и на финансијску конструкцију. Претходни предрачун од 25 милиона евра сада износи 29 милиона евра, а услови у којима се тренутно налазе предмети у Народном музеју погоршавају се из дана у дан – рекла је Татјана Цвјетићанин. – Више пута смо писали да су неке инсталације из 1903. године, да је влага озбиљан проблем, а последњи снимак од пре неколико месеци показује да је дошло до пуцања радијатора али, срећом, грејна сезона још није била почела па није причињена већа материјална штета.

Иако је комисија Министарства културе у новембру 2007. године дала позитивно мишљење о депоу који се налази на периферији Београда, чини се да је управо у вези са овим објектом цела ствар стала. Према речима Марице Шупут, председнице Управног одбора Народног музеја, од 2007. године „Кунстранс” који је саградио депо испоставља рачуне Народном музеју који, опет, тражи од Министарства да пребаци средства, али одговора нема. Народни Музеј не добија ни сагласност Министарства да пресели дела.

Марица Шупут каже да су целокупна израда пројектне документације као и све касније фазе у вези са припремом за реконструкцију рађене у сарадњи са Министарством културе и уз његово одобрење. Истицање „спорних тачака” у уговору са „Кунстрансом” разрешава се у априлу 2008, на састанку са представницима Дирекције за имовину, Министарства културе и „Кунстранса”, и уговор се мења – употпуњена је власничка документација, утврђена квадратура депоа… Нови нацрт уговора прослеђен је Правној служби Министарства културе, који она прослеђује Републичкој дирекцији за имовину…

– На свако наше питање шта није у реду, у телефонским разговорима са правном службом Министарства културе, одговарано је – „ништа не брините, то су неке мањкавости, неке непрецизности, ви радите даље – каже Марица Шупут.

Татјана Цвјетићанин истиче да средства из НИП-а и даље стижу у Музеј: ове године је за административне послове добијено око 10,4 милиона динара, у плану су и средства за 2009. годину тако да су и ове спекулације о обустављању средстава нетачне. – Нагађања да је све било без тендера немају основу, зато што је све урађено према Закону о јавним набавкама – каже Татјана Цвјетићанин.

На суду се данас води спор између Народног музеја и „Кунстранса” због неплаћеног дуга од 300.000 евра за досадашњи закуп. Подсетимо, површина депоа износи око 1.300 метара квадратних, а закуп је око 35.000 евра месечно.

На јучерашњој конференцији за новинаре чуло се и да су неки медији били малициозни приликом извештавања о припремама за реконструкцију Народног музеја, називајући депо магацином и неадекватним местом за чување великог блага. Такође су се у неким медијима појавиле спекулације о висини примања чланова УО Народног музеја, па су јуче изнети подаци да су та средства између 3000 и 5000 динара. Као представници Управног одбора Народног музеја јуче су присуствовали и професори Александар Палавестра, Александар Тодоровић, Нина Поповић Живанчевић, као и Драгомир Ацовић, члан Крунског савета.

Марија Ђорђевић

-------------------------------------------------

Без одговора у Министарству културе

Министар културе Небојша Брадић је тренутно на службеном путу, па нико у Министарству културе у одсуству министра није желео да даје изјаве везане за Народни музеј.

М. Ђ.

-------------------------------------------------

Драган Којадиновић:  Посао је правно потпуно чист

Драган Којадиновић, министар културе у Влади Србије од 2004. године, када је склопљен уговор Народног музеја и „Кунстранса”, у изјави за „Политику” каже:

– Сматрам да је овај посао правно потпуно чист. Проблем је што је вероватно неко други бацио око на тај посао када је видео предвиђену суму новца. Ја сам, још тада, тражио да влада буде гарант за посао реконструкције Народног музеја и да, када прави буџет, има у виду да је то посао који ће трајати неколико година. Мени је Млађан Динкић предложио да то зато и уђе у НИП, јер ће тако бити оперативније. Касније ће Драган Ђилас поставити питање зашто је Народни музеј у НИП-у. Имао сам прилику да видим саграђени депо, да би ми савест била чиста, и морам рећи да је он заиста урађен по највишим стандардима.

М. Ђ.