ЦИА као изазов за Обаму

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. децембра – Новоизабрани амерички председник Барак Обама рекордном брзином саставља будућу власт, али је ипак био принуђен да се одрекне једног од својих фаворита. До овог првог, бар за јавност, изузетка од масовне расподеле функција по његовом стратешком укусу дошло је кад се дотакао врха Централне обавештајне агенције (ЦИА).

За шефа те службе био је „виђен” њен ветеран Џон Бренан, али је он сам себе отписао као кандидата, када му је либерално крило Демократске партије замерило да је „неподобан” због учествовања у спорном агенцијском режиму поступања према ухапшеницима на „глобалном антитерористичком фронту”. Он је, додуше, одбацио такве примедбе, али…

И Обама је проценио да је боље да, поводом тог случаја, не љути „тврдо језгро” својих присталица, из чијих редова већ допиру критике да му кадровска селекција више личи на „већ виђено” него на обистињење његових изборних обећања о „промени рутине у Вашингтону”. Транзиција у ЦИА биће међу главним изазовима преноса највише извршне власти (чија је коначна примопредаја предвиђена за 20. јануар 2009) – сугерише данас „Њујорк тајмс”.

Пред Обамом је, констатује се, деликатан задатак – да раскрсти с наслеђем Џорџа Буша, у које спада и пренебрегавање међународног права, а да предстојећим реформама не смањи важну улогу ЦИА у борби против Ал Каиде. А на том „распећу” је у тренутку кад се од њега још више очекује: да ванредним мерама ублажи велику финансијску кризу, да смањи муке „обичних” грађана, да организује обећано (у року од 16 месеци) премештање главних борбених операција из Ирака у Авганистан, да „на нов начин” постави односе са Русијом и Кином, да „смири” напетости на југу Азије, увећане терористичким масакром у Мумбају, да поправи знатно нарушени међународни имиџ Вашингтона, као и да нађе бољи пут за решавање „угрожених виталних интереса” Америке, каквим се овде доживљавају збивања на Блиском истоку, нуклеаризација Ирана и Северне Кореје, левичарско „застрањивање у јужном дворишту” (пре свега Венецуеле)…

У све то, слути се, не може да се упусти без договора овде о будућем курсу, чије остваривање зависи и од ефикасности 16 обавештајних служби, чијег будућег заједничког шефа, такође, још није одредио. Што се ЦИА тиче, прецизира њујоршки дневник, међу првим Обаминим задацима је да одлучи – да ли она може да и даље ухапшенике држи тајно, да користи агресивне методе (које многи карактеришу као тортуру) саслушавања, да пребацује заробљенике у земље где је дозвољено мучење. „Морамо да обновимо америчке вредности у борби против тероризма”, поручивао је Обама у изборној кампањи, стављајући до знања да ће раскинути, уз остало, са садашњом праксом која одступа од Женевских конвенција о ратним заробљеницима. Није извесно да ће тако и бити. Демократа Дајан Фејнстин, која ће преузети председавање сенатском Комитету за обавештајни рад, предводила је акције да се ЦИА уклопи у правила Пентагона о саслушавањима, али сада наговештава компромис. У виду – „флексибилности (повећаних грубости) према екстремним случајевима”.

Без усклађивања, преноси „Тајмс” мишљења познавалаца, тешко ће се наћи кандидат за шефа ЦИА. Јер треба да буде – по вољи и каријерних обавештајаца и левог крила странке која ће држати и извршну и законодавну власт.

Ветеран ЦИА А. Б. Кронгард, који сматра да је издејствовано Бренаново одустајање „велики губитак за земљу”, ипак изражава наду да ће „агенција наћи заједнички језик са Обамом”. ЦИА се, каже, не разликује од других јер „по 25 одсто људи симпатише и не симпатише Обаму, док га 50 процената још процењује”.

Његова процена одудара од резултата председничких избора које је Обама добио са седам одсто предности. Одудара и од управо објављених резултата анкете Галупа и листа „Ју-Ес-Еј тудеј”, по којој је три четвртине испитаника оценило да је Обама досад добро обавио транзиционе послове, иако је комбиновао „неосвежавајуће” кадрове као што су Хилари Клинтон (бивша „прва дама”, сенаторка и будућа шефица дипломатије) и Роберт Гејтс (садашњи и будући шеф Пентагона).

У реаговањима, нарочито на блоговима, примећују се почесте замерке Обами да је у врхунски тријумвират (Гејтс– Клинтонова – пензионисани генерал Џејмс Џонс) уврстио присталице или актере рата у Ираку. И да та комбинација означава спој – у изборима одбачених – династичности (супружника Клинтон, после Буша оца и сина), као и досадашње претеране милитаризације и тајновитости политике (Гејтс је раније био шеф ЦИА, а Џонс командант НАТО-а).

Обама, пак, остаје при уверењу да треба да створи „тим ривала” у коме ће се сучељавати супротстављена мишљења. Па да у тој екипи, поред његовог „чикашког окружења”, има места и за „клинтоновце” (већином) и за поједине „бушисте”. Иако је и једне и друге поразио на изборима – доказујући мане њихових предводника…

-----------------------------------------------------------

САД: Прети страховити удар терориста

Вашингтон, 3. децембра - До 2013. терористи би могли да на САД ударе страховито - неким од средстава за масовно уништавање. Највероватније биолошким, а можда и нуклеарним, оружјем.

Овакве „могућности” садржане су у данас објављеној анализи овдашње двостраначке Комисије за превенцију против ширења оружја за масовно разарање и тероризма. „Наша безбедност не јача него слаби”, каже се у тој књизи (штампаној у тиражу од 30.000 примерака, по цени од 10,95 долара).

-----------------------------------------------------------

Страх од репризе Мумбаија

Вашингтон, 3. децембра - Полазећи од претпоставке да су диверзанти морским путем стигли до Индије, у чијем су граду Мумбаију починили масакр, данашњи „Вашингтон пост” изражава бојазан од репризе тамошње трагедије - на тлу САД. Уз позивање на извештај Министарства домовинске безбедности, издат пре више од годину дана, коментатор указује да је напредовала овдашња заштита од радиолошког оружја, али да је одбрана од биотероризма недовољна, а да је „готово и нема” против инфилтрирања наоружане групе која би дошла с мора.