Критичко издање дела Иве Андрића

На почетку године у којој се навршава пола века од смрти Иве Андрића с поносом се може рећи да је српска култура исказала своју зрелост и одговоран однос према личности српског добитника Нобелове награде за књижевност, чије је дело израз њених највиших вредности. Пред српском јавношћу нашле су се 24 књиге Критичког издања дела Иве Андрића, које је Задужбина Иве Андрића објавила од 2017. до 2024. године, тј. критичко издање свих Андрићевих дела која је он одобрио за штампу, речено је у САНУ, поводом трибине на којој је представљено Критичко издање дела Иве Андрића, књига од прве до 24.

„Средином септембра 2016. године Управни одбор Задужбине Иве Андрића – који именује Српска академија наука и уметности – усвојио је предлог академика Мира Вуксановића, председника, и проф. др Радивоја Микића, тадашњег потпредседника, да отпочне рад на Критичком издању дела Иве Андрића (КИДИА). Непосредно по доношењу одлуке о отпочињању рада Управни одбор Задужбине Иве Андрића установио је Уређивачки одбор КИДИА, којем председава академик Миро Вуксановић, а проф. др Зорицу Несторовић именовао за руководиоца пројекта и уредника издања. И покретање, и развој, и резултати овог научног пројекта Задужбине Иве Андрића (ЗИА) показују да је он темељно осмишљен и плански развијан уз одговоран однос свих његових учесника према националној, културној и научној димензији његовог значаја”, речено је у саопштењу САНУ.

Критичко издање дела Иве Андрића састоји се од пет кола од по пет књига. Његова структура је утемељена на жанровском и хронолошком принципу. То значи да се Андрићева дела групишу према књижевном жанру, а онда се у оквиру тако насталих корпуса доносе по хронологији свога објављивања. Дела која Андрић није објавио, то јест она која су остала у рукопису, доносе се након оних штампаних за његова живота. Прво и Друго коло КИДИА обухватају приповетке штампане за Андрићева живота у пет збирки које је писац приредио и ван њих, Треће – збирку приповедака „Кућа на осами”, која је остала у рукопису, али ју је писац приредио за штампу, Четврто – романе, а Пето – есеје. Од 2017. до 2024. изашло је критичко издање свих Андрићевих приповедака, и то како оних штампаних за његова живота у збиркама или ван њих, тако и оних које су остале у рукопису, затим целокупног корпуса лирике којем припада она објављена за пишчева живота у збиркама „Ex Ponto” и „Немири” и ван њих, и она остала у рукопису, свих романа које је наш писац објавио („На Дрини ћуприја”, „Травничка хроника”, „Госпођица”, „Проклета авлија”) и свих за његова живота штампаних есеја и есејистичких записа, путописа, приказа, критика, публицистичких и других текстова као и три текста која су остала у рукопису али их је писац презентовао у јавности.

Како је најављено, у наредном периоду критички ће бити приређени преостали Андрићеви рукописи (роман „Омер-паша Латас” и медитативни записи „Знакови поред пута”). Критичка издања наведених Андрићевих дела урадило је девет историчара српске књижевности млађе и средње генерације што самостално, што у коприређивању. По седам књига приредили су проф. др Зорица Несторовић и мср Милан Потребић, по шест проф. др Милан Алексић и др Марија Благојевић, пет др Јана Алексић, а по једну проф. др Слађана Јаћимовић, др Драгана Грбић, др Милица Ћуковић и др Ливија Екмечић. О техничком уређењу књига и дизајну корица све време се старала Наталија Петровић.

За рад приређивача критичког издања Андрићевих дела од примарне важности били су бројни резултати које је Задужбина Иве Андрића у Београду остварила током деценија које претходе покретању КИДИА, самостално или у сарадњи са најзначајнијим институцијама српске науке и културе као што су САНУ, Библиотека Матице српске, Филолошки факултет у Београду. Реч је о издању каталога Личног фонда Иве Андрића, о којем се одговорно стара Архив САНУ, капиталној двотомној Библиографији Иве Андрића, коју су објавиле ЗИА, САНУ и Библиотека Матице српске, дигиталној бази Андрићеве рукописне заоставштине у Дигиталној архиви Филолошког факултета у Београду проистекле из дигитализације Личног фонда Иве Андрића, и грађи која је објављивана на страницама часописа Свеске Задужбине Иве Андрића од његовог првог броја из 1982. године.