Игра протагонисте, воли антагонисте

Наш глумачки позив је такав да увек тражимо потврду за оно што радимо. Непрестано се преиспитујемо како смо урадили посао, да ли смо одговорили глумачком задатку. Тако су и награде врста потврде да смо добро изнели улогу. Наравно, лепо је добити их, али треба их и брзо склонити из фокуса. То помаже у „ребалансирању” ега, расположено каже глумац Александар Ристоски при нашем сусрету у Сомбору.

Ристоски је добитник Награде „Ардалион” за најбољег младог глумца и признања „Авдо Мујчиновић” које традиционално додељује лист „Политика” на Југословенском позоришном фестивалу „Без превода” у Ужицу. Награђен је за тумачење Јозе у представи „Људи од воска” Мате Матишића, у режији Ивана Вање Алача (Народно позориште Сомбор). И поред тада веома ниске температуре, поклоници уметности окупили су се недавно у великом броју како би гледали представу „Људи од воска” и присуствовали свечаном чину уручења ужичких награда. Народно позориште Сомбор освојило је шест награда на недавно завршеном 29. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода” у Ужицу. Како је градио победничку улогу Јозе, причао нам је Ристоски у сомборском глумачком салону у паузи између два чина представе:

– Велика је посластица за глумца када наиђе на маштовитог писца. Добар драмски аутор нуди обиље материјала за игру, па ако имаш имало талента, не можеш да промашиш. Често ме редитељи бирају да играм протагонисте, мада су ми увек били занимљивији антагонисти. Иван Вања Алач коначно ми је поверио једног антагонисту и дао ми потпуну слободу унутар његовог редитељског концепта. Мој нови јунак, заправо јунакиња са којом ћу се упознати за пар месеци ће дефинитивно бити моја кћерка.

Александар Ристоски рођен је у Скопљу, глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Гордане Марић. Члан Народног позоришта Сомбор постао је 2018. године, остваривши до сада у овом ансамблу целу лепезу карактерних јунака. Зашто је изабрао баш Сомбор за ново место живљења, каже:

– Сомбор је град који негује традицију одласка у позориште. а публика која нас посећује има врло истанчан позоришни укус. Младим глумцима је полигон за усавршавање, а старијим колегама не дозвољава да се опусте управо због ових младих, тако да сви заједно из процеса у процес напредујемо.Управо због тога сам одлучио да у Сомбору поставим своје глумачке темеље.

После студија глуме, моја прва професионална представа била је „Магареће године” Бранка Ћопића у режији Марка Манојловића у Позоришту „Бошко Буха” у Београду. Недуго затим представе су почеле да се нижу, а убрзо је почело и „кокетирање” са Сомборским позориштем, па је то прерасло у заљубљивање и од 2018. сам члан овог ансамбла.

– Рано сам упловио у свет глуме и уметнoсти. Већ са осам година имао сам свој први јавни наступ када сам као члан драмске секције у емисији „Звоно” на Радио-телевизији Македоније извео имитацију Тошета Проеског – открива наш саговорник.

– Привилегија мог позива јесте што често служи као психотерапија.Увек се трудиш да пронађеш нове емоције које ће ти опет напунити батерије и дати нову енергију за даље. Настојим да не размишљам о томе шта је следећи изазов, пустим да ме изненади, тако је занимљивије – тврди Александар Ристоски.