Igra protagoniste, voli antagoniste

Naš glumački poziv je takav da uvek tražimo potvrdu za ono što radimo. Neprestano se preispitujemo kako smo uradili posao, da li smo odgovorili glumačkom zadatku. Tako su i nagrade vrsta potvrde da smo dobro izneli ulogu. Naravno, lepo je dobiti ih, ali treba ih i brzo skloniti iz fokusa. To pomaže u „rebalansiranju” ega, raspoloženo kaže glumac Aleksandar Ristoski pri našem susretu u Somboru.

Ristoski je dobitnik Nagrade „Ardalion” za najboljeg mladog glumca i priznanja „Avdo Mujčinović” koje tradicionalno dodeljuje list „Politika” na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda” u Užicu. Nagrađen je za tumačenje Joze u predstavi „Ljudi od voska” Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača (Narodno pozorište Sombor). I pored tada veoma niske temperature, poklonici umetnosti okupili su se nedavno u velikom broju kako bi gledali predstavu „Ljudi od voska” i prisustvovali svečanom činu uručenja užičkih nagrada. Narodno pozorište Sombor osvojilo je šest nagrada na nedavno završenom 29. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda” u Užicu. Kako je gradio pobedničku ulogu Joze, pričao nam je Ristoski u somborskom glumačkom salonu u pauzi između dva čina predstave:

– Velika je poslastica za glumca kada naiđe na maštovitog pisca. Dobar dramski autor nudi obilje materijala za igru, pa ako imaš imalo talenta, ne možeš da promašiš. Često me reditelji biraju da igram protagoniste, mada su mi uvek bili zanimljiviji antagonisti. Ivan Vanja Alač konačno mi je poverio jednog antagonistu i dao mi potpunu slobodu unutar njegovog rediteljskog koncepta. Moj novi junak, zapravo junakinja sa kojom ću se upoznati za par meseci će definitivno biti moja kćerka.

Aleksandar Ristoski rođen je u Skoplju, glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Gordane Marić. Član Narodnog pozorišta Sombor postao je 2018. godine, ostvarivši do sada u ovom ansamblu celu lepezu karakternih junaka. Zašto je izabrao baš Sombor za novo mesto življenja, kaže:

– Sombor je grad koji neguje tradiciju odlaska u pozorište. a publika koja nas posećuje ima vrlo istančan pozorišni ukus. Mladim glumcima je poligon za usavršavanje, a starijim kolegama ne dozvoljava da se opuste upravo zbog ovih mladih, tako da svi zajedno iz procesa u proces napredujemo.Upravo zbog toga sam odlučio da u Somboru postavim svoje glumačke temelje.

Posle studija glume, moja prva profesionalna predstava bila je „Magareće godine” Branka Ćopića u režiji Marka Manojlovića u Pozorištu „Boško Buha” u Beogradu. Nedugo zatim predstave su počele da se nižu, a ubrzo je počelo i „koketiranje” sa Somborskim pozorištem, pa je to preraslo u zaljubljivanje i od 2018. sam član ovog ansambla.

– Rano sam uplovio u svet glume i umetnosti. Već sa osam godina imao sam svoj prvi javni nastup kada sam kao član dramske sekcije u emisiji „Zvono” na Radio-televiziji Makedonije izveo imitaciju Tošeta Proeskog – otkriva naš sagovornik.

– Privilegija mog poziva jeste što često služi kao psihoterapija.Uvek se trudiš da pronađeš nove emocije koje će ti opet napuniti baterije i dati novu energiju za dalje. Nastojim da ne razmišljam o tome šta je sledeći izazov, pustim da me iznenadi, tako je zanimljivije – tvrdi Aleksandar Ristoski.