Субота, 19.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дамски ловачки клуб

(Фото М.Обадић)

Кикинда – Ловачко удружење ,,Кикинда” броји 160 чланова, а међу њима су и четири жене. Једна од њих је и 30-годишња Ивана Мунћан, која разбија предрасуде да је лов резервисан за мушкарце. Иако је нова у ловачком свету и још није положила потребне испите, одушевљено очекује оснивање првог Дамског ловачког клуба у Кикинди.

Да се бави неким другим спортом Ивана за сада није размишљала, јер је чврсто одлучила да то буде једно од најстаријих занимања на свету – лов. Ту одлуку донела је недавно, када је дошла да обавља посао техничког секретара у Ловачком удружењу ,,Кикинда”. Ловачку пушку још не користи, а план је да то учини од наредне ловне сезоне, у априлу, када прође све потребне процедуре.

– Донедавно нисам имала представу како све функционише, имала сам погрешну слику о ловцима и лову уопште. Гледајући их како раде, лов ми се свидео. Добро су организовани и желим да се усавршавам као стручно лице у ловишту. Ускоро ћемо формирати Дамски ловачки клуб, нас четири жене, а надам се да ће нас бити и више, али и да ћемо се дружити са чланицама истих удружења у Србији и иностранству. У почетку нисам себе видела са пушком, мислила сам да то нећу моћи да радим, али како време одмиче, жеља да учествујем у лову све је већа. Мислила сам да ловци само лове животиње, али није тако. То су племенити људи и много чине за екосистем и успостављање равнотеже у њему – каже Ивана за ,,Политику”.

Поред четири жене, Ловачко удружење ,,Кикинда” у својим редовима има и ловачки подмладак, десетак дечака и једну девојчицу.

– Даме заслужују један дан у недељи да се опусте. Да њихов момак или супруг остане код куће и чува децу, кува, а оне да иду у лов – каже Младен Бањац, председник Ловачког удружења ,,Кикинда”.

Ово удружење је најстарије у Србији. Газдује узгајалиштем фазанских пилића „Млака” површине два хектара (капацитета 25.000 фазанских пилића), поседује ловачку кућу, у којој се налази велика сала, додатне просторије, око 80 хектара шуме и инкубатoрску станицу.

– Први писани трагови о нашем удружењу постоје из 1875. године, а званично смо по систему ловства у Србији од 1922. године. Имамо велику фазанерију у шуми. У ловној основи нам је дивља свиња, срна, зец, фазан. Ове године смо имали четврту хајку на дивље свиње и тиме смо завршили сезону. Углавном ловимо у шуми, али има и атара под кукурузом где дивље свиње праве велику штету и ми ту наступамо, како би редуковали њихов број. Ловци су чувари екосистема – напомиње Бањац.

За ловце ово није само спорт, већ дружење пре и после тога, рекреација која окупља људе различитих интереса и професија за које је лов велико задовољство повезивања с природом.

– Наше удружење почива на добровољном раду ловаца. Више од 90 одсто активности односи се на прехрану и узгајању дивљачи, одржавању објекта. Нико од ловаца у свему не тражи материјалну накнаду или добит, него види себе у разоноди, одмору, боравку у природи. То је задовољство, упркос томе што је физички тешко, духовно и ментално је лековито. Када смо у природи ми живимо у неком свом свету, а вести уопште не пратимо. Ја највећи део времена у лову и не користим пушку, већ пратимо и посматрамо дивљач, правимо бунаре, појилишта и хранилишта за животиње – објашњава Бањац, који је добро упознат са правилима у лову.

– Једно од њих је да свако ловиште има одређене делове колико дивљачи сме да се улови и тачно се зна које су то животиње. Следећа ловна сезона почиње од 1. априла текуће до 31. марта наредне године и за сваку постоји ловни план – додаје.

Да би ловац користио пушку, каже, мора да положи ловачки испит, прође лекарски преглед за коришћење и испит за руковање оружјем. За многе, најлепша ствар у лову је адреналин, док у дугим зимским ноћима и по пет-шест сати чекају у заседи на ловину. Ипак, највећа драж је што се упознаје пуно људи, а склопљена пријатељства често остају за цео живот.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.