Неизвесно за 150.000 радних места

Од нашег сталног дописника

Загреб – У надолазећој економској кризи Хрватска „није у најтежој ситуацији као неке земље ЕУ, али нисмо ни изашли из могућности да сутра то не будемо”, рекао је недавно премијер Иво Санадер, али из истог извора (тврди се да је баш тако рекао у ужој групи својих сарадника) чује се и да је Хрватска по том питању „у банани” и да се не зна како ће се све то на крају завршити.

Било како било, влада по хитном поступку утврђује мере ригорозне штедње, што се већ испољило у предложеном буџету свега за 1,5 одсто већем него што је био овогодишњи (што је за близу две милијарде евра мање од првобитно планираног), али се истовремено тврди да се неће дирати социјална давања, пензије и здравство. Са синдикатима је већ дошло до сукоба због најављеног замрзавања плата за запослене у јавним и државним службама у првој половини идуће године, па се ових дана очекују велики протести а затим и штрајкови.

Према најцрњим прогнозама челних људи у делатностима које ће прве бити на удару, ако Хрватска неспремна дочека кризни талас, без посла би могло да остане 150.000 људи.

Озбиљни економисти не верују у такву најгору варијанту, али потврђују да ће знатних отпуштања бити с тим да ће највише на удару бити запослени на одређено време и они који раде „на црно”. У Удружењу хрватских послодаваца процењују да би први талас кризе могао да угаси 50.000 радних места, и то највише у грађевинарству, дрвној индустрији и туризму. Први знакови отпуштања већ су уочени, па је према службеним подацима током октобра око 9.700 остало без посла.

Према проценама синдикалиста и послодаваца, губитак радних места у долазећој години по гранама делатности могао би овако да изгледа:

Од сада 130.000 запослених у грађевинарству без посла би могло идуће године да остане чак половина како то сматра председник Удружења послодаваца у тој грани Борис Чупић. У дрвопрерађивачкој индустрији од садашњих 27.000 запослених, без радног места би могло да остане њих 9.000. У трговини је сада запослено око 257.500, а како и ту опада пословање процењује се да би при паду продаје од десетак одсто без посла могло да остане 26.000 особа. Све теже је и у текстилној индустрији, где се очекује смањивање радних места за око 10.000.

Пред великим променама је и бродоградња, у којој је директно запослено 14.000, а као кооперанти 45.000 људи. ЕУ захтева приватизацију тих погона који се углавном одржавају захваљујући великим субвенцијама државе, па се процењује да би без посла могло да остане такође десетак хиљада радника.

Потпуно је неизвесна ситуација у туризму, где се очекује губитак посла за три до пет хиљада запослених, а у угоститељству и до 5.000. У посебно тешкој ситуацији су занатлије од којих је ове године 36.000 било инсолвентно и блокирано дуже од годину дана, па се и ту процењује да би без посла могло идуће године да остане 20.000 особа. Најсигурнији су око 300.000 запослених у јавном сектору.

-----------------------------------------------------------

Подршка привреди од 330 милиона евра

Скопље – Кад је економска криза „дунула” са севера, ресорни министри економије и финансија у Влади Републике Македоније су изјавили да се она неће негативно одразити на прилике у земљи. Таквом размишљању су се енергично супротставили привредници водећих компанија па је премијер Никола Груевски кориговао своје министре саопштивши да ће влада издвојити 330 милиона евра за ублажавање кризе. Груевски је на састанку са двадесетак водећих бизнисмена најавио пакет владиних мера у десет тачака, потенциравши да се оне односе на пореске и царинске олакшице, отпис дугова, одлагање плаћања других заосталих дажбина држави и разних доприноса.

Груевски је признао да су мере симболичне и обећао да ће влада пратити развој ситуације и да ће интервенисати, али тако да се то не одрази у неком другом сектору економије. Председник Привредне коморе Македоније Бранко Азевски је изјавио да су владине мере симболичне али да охрабрују, што је важно ако дође до тежих ситуација. Економски стручњаци и медији су критиковали неозбиљност владе и замерају јој што није прецизирала где ће бити усмерени тих 330 милиона евра и одакле ће бити обезбеђен тај новац.

Дан након што су међународне агенције објавиле да Македонија није кредитно способна, влада је одлучила да укине царину за петсто производа, међу којима и за увоз индустријских машина и репроматеријала неопходних за нормално функционисање привредних области које су највише угрожене кризом. Агенција Танјуг позивајући се на македонски Завод за статистику објавила је да је 3.244 радника запослених у индустрији остало без посла због глобалне економске кризе, док је Савез синдиката Македоније саопштио да је реч о далеко већем броју јер се велики број радника налази на принудним одморима. Без посла остали су радници у предузећима: „Скопске легуре”, Металуршком предузећу „Силмак” из Тетова, „Хелма-текс”. Разлог за отпуштање је смањена производња због мање тражње робе на тржишту.