Тамо где је море, тамо је бог

Задужбина Илије М. Коларца у Београду овога месеца у знаку је циклуса предавања названог „Медитерански свет у српској књижевности”, што је иначе и наслов докторске дисертације предавача др Зорана Живковића коју је Матица српска објавила као књигу „Медитерански светионик” 2019, а аутор је исте године добио награду Вукове задужбине за науку.

Прво предавање др Зорана Живковића (вечерас) биће посвећено Стефану Митрову Љубиши, родоначелнику српске медитеранске прозе и Кањошу Мацедоновћу, јунаку наших дана. Тема другог предавања, 13. фебруара, јесте „Медитеранска приповедачка полихронија Симе Матавуља”. „Љубав и море Ива Ћипика” тема је трећег, које ће бити одржано 20. фебруара, а последње, четврто предавање, 27. фебруара, посвећено је медитеранским световима Владана Деснице. Сва предавања почињу у 18 сати.

Присуство Медитерана у српској књижевности у овим предавањима разматра се, пре свега, кроз прозна дела ове четворице значајних писаца 19. и 20. века, а како стоји у резимеу дисертације, истраживање је обухватило и дела одређених писаца који немају такозвано магистрално место у историји српске књижевности, али је њихово прозно дело осветљено снажним импулсима и зрацима Медитерана.

Захваљујући овим писцима, Медитеран је заиста постао природни амбијент српског језика и српске књижевности. Јер – како пише у једном књижарском приказу књиге „Медитерански светионик” (Матица српска) – на страницама њихове прозе сунце и морско плаветнило, али и све те локалне боје медитеранског света, нису се само први пут појавиле, већ су аутентично запулсирале и засјале.

У складу с духом медитеранске културе, и српски писци не само што афирмишу српски идентитет у богатом медитеранском мозаику, већ и оно што ту није српско. Чак и у оним делима – додаје се у књижарском приказу – где се посебно узноси оно што је толико другачије и припада другим културама, као да преовлађује уверење, да то тако другачије и туђе, нигде није тако блиско и складно повезано са српском културом и идентитетом, као ту, на Медитерану.

Др Зоран Живковић (1958), окађен је ветровима два мора: Панонског и Јадранског („Где има мора има и Бога”, цитирао је Црњанског на летошњем предавању на Коларцу.)

Рођен је у Новом Саду, а основну школу и гимназију завршио је у Бару. Дипломирао је југословенску књижевност магистрирао и докторирао на београдском Филолошком факултету. Објавио је бројне радове у зборницима и стручним часописима, као и текстове у познатим недељницима и дневним листовима. Извесно време, у младости, био је и дописник „Политике” из Бара, дугогодишњи новинар и уредник Радио Бара, један од његових препознатљивих гласова (и лица) осамдесетих а у једном мандату и помоћник савезног министра за културу СР Југославије. Између осталог, био је главни уредник „Нолита”

Очекује се да ова предавања буду посластица за све посетиоце, јер је Живковић препознатљив као врстан ерудита и шармантан говорник.