С доласком Руса стигла и ћирилица

Још од 2011. године и постављања ћириличног интернет домена (РНИДС), које служи као типографско писмо српске ћирилице на интернету, Србија је једна од земаља поред Русије, Украјине, Казахстана, Монголије, која је покренула овај систем, као вид чувања свог писма. СРБ је једини домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се изговарају. Интернет претраге углавном су засноване на геолоцирању па се тако сајтовима са овом ознаком даје већа предност. Такође, градоначелник Београда Александар Шапић је почетком октобра затражио да сви натписи на станицама БАС-а буду на ћирилици и на енглеском језику. Пројекат очувања ћирилице подржало је и Министарство културе, где је на традиционалном Вуковом сабору у Лозници министар Никола Селаковић најавио низ корака, од којих су неки већ на снази. Како незванично сазнајемо, од јануара ове године на конкурсу за откуп књижевних дела које спроводи ово министарство за потребе јавних библиотека, држава откупљује искључиво ћириличка издања наших издавaча.

Приметно је и да с почетком рата у Украјини који је довео до доласка Руса у Београд све више локала носи назив на ћирилици. Руски локали или фирме који су отворени у граду без сумње су привукли пажњу и власника наших локала да ураде управо то исто. Да ли је то само тренд или стремљење ка очувању српског писма?

– „Старбакс” је најупечатљивији локал чије је име написано ћирилицом на чак две локације у граду. Такође, неке стране фирме преузеле овај маркетиншки трик – рекао је за „Политику” Александар Милановић, председник Савета за српски језик, основаног прошле године у марту на предлог Министарства културе. Савет има улогу да даје препоруке, предлоге и стручна мишљења у циљу унапређења стања у области српског језика у јавном животу.

У прилог буђењу свести за очување ћирилице као матичног српског писма говори и одлука градске власти из 2018. године којом се предвиђа да сви закупци који буду користили градски пословни простор имају одређене олакшице уколико назив њихове фирме буде написан ћирилицом. До 2021. године ту погодност искористило је 2.200 предузећа. А једна од највећих акција је пребацивање латиничког назива Дома омладине на ћирилицу. Београд је у међувремену укинуо ту одлуку.

С друге стране, у Бајиној Башти је још 2019. донета Декларација о заштити и неговању ћирилице. А ова општина организује и традиционалну манифестацију „Ћирилична баштина” посвећену очувању и неговању ћириличког писма. Поред тога, у плану је ускоро и отварање музеја ћирилице.

– У Бајиној Башти постоји већи број локала чија су имена написана ћирилицом, али и даље то није на престижном нивоу. Већина људи генерално и без неког става ставља називе на латиници – изјавио је за „Политику” Синиша Спасојевић, организатор манифестације „Ћирилична баштина”.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у нашој земљи постоји око 979 активних привредних друштава и око 30.130 предузетника који су своје пословно име регистровали на ћирилици. Ови подаци нису стопостотно поуздани јер се назив негде може састојати од свега неколико карактера, а нека слова се пишу исто и на ћирилици и на латиници, тако да број, како је објашњено, може бити и већи.