Константинова врата остала пред вратима НИП-а

Ниш – За пројекат „Врата цара Константина“ на археолошком локалитету Медијана неће бити пара из НИП-а, иако су средства за ту намену већ била издвојена, саопштили су представници нишке општине Медијана, чији је пројекат „испао“ са листе одобрених за ову годину, јер, објашњено је, изградња није почела до средине новембра.

Представници општине Медијана не крију изненађење да је цитираним објашњењем елиминисан један од значајнијих културних пројеката у Србији. Иначе, реч је о врло специфичном пројекту за чију је припрему требало обезбедити мноштво одобрења и мишљења надлежних институција. А како нам је рекао председник општине Медијана Драгослав Ћирковић, на том путу било је и необјашњивог одуговлачења за које није било образложења.

– Из НИП-а нам је за ову годину било одобрено више од пет милиона динара и рачунали смо да ће то бити довољно за уређење улазног платоа у археолошки комплекс Медијана и резиденцију цара Константина Великог. Пројектом је била планирана изградња споменарнице, прилазног пута, билетарнице и санитарног чвора, што би створило много квалитетније услове за организоване посете и туристичку презентацију овог важног историјског локалитета – каже Ћирковић.

Вест да НИП неће издвојити средства за уређење улаза у Медијану стигла је управо када градска власт на сва звона најављује кампању и на све стране тражи подршку за достојно обележавање 1700 година од Константиновог Миланског едикта из 313. године, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана у Римском царству. Није тајна ни да је Ниш један од градова који су планирани да буду домаћини обележавања 17 векова од поменутог значајног догађаја. Зато у општини Медијана, без обзира на то што је пројекат отпао са „позитивне листе” НИП-а, немају намеру да одустану од завршетка планираног посла и наводе да ће новац покушати да обезбеде из других извора.

(/slika2)На тлу Србије рођено је и столовало 17 римских царева, а Ниш са околином представља једну од најзначајнијих археолошких локација из тог доба. Медијана је процват доживела крајем трећег и почетком четвртог века нове ере, када је Константин Велики, иначе рођен у Наисусу око 280.године, веома често боравио на овим просторима. На Медијани је подигнут велики економски и резиденцијални комплекс са низом луксузних вила, економских и других објеката. Насеље је наставило да живи и после Константинове смрти 337. године.Прва истраживања на Медијани обавио је Феликс Каниц 1864. године, а планска истраживања започета су тридесетих година прошлог века. У континуитету, истраживања се спроводе од 1961. године. Медијана је 1979.проглашена културним добром од изузетног значаја.

Министарство културе одобрило је пројекат заштите археолошког комплекса и његовог покривања, вредан око 50 милиона динара. Пројекат реализује Завод за заштиту споменика културе у Нишу, а конструкцијом ће бити покривено око 11.000 квадратних метара. Под кровом ће се наћи Вила са перистилом, Терме и Нимфеј са највреднијим мозаицима и зидним сликарством. Конструкција ће бити од лаких материјала, тако да у случају потребе лако може да буде демонтирана, а њеним постављањем стварају се услови за реализовање завршне фазе археолошко-архитектонских истраживања.