Konstantinova vrata ostala pred vratima NIP-a

Niš – Za projekat „Vrata cara Konstantina“ na arheološkom lokalitetu Medijana neće biti para iz NIP-a, iako su sredstva za tu namenu već bila izdvojena, saopštili su predstavnici niške opštine Medijana, čiji je projekat „ispao“ sa liste odobrenih za ovu godinu, jer, objašnjeno je, izgradnja nije počela do sredine novembra.

Predstavnici opštine Medijana ne kriju iznenađenje da je citiranim objašnjenjem eliminisan jedan od značajnijih kulturnih projekata u Srbiji. Inače, reč je o vrlo specifičnom projektu za čiju je pripremu trebalo obezbediti mnoštvo odobrenja i mišljenja nadležnih institucija. A kako nam je rekao predsednik opštine Medijana Dragoslav Ćirković, na tom putu bilo je i neobjašnjivog odugovlačenja za koje nije bilo obrazloženja.

– Iz NIP-a nam je za ovu godinu bilo odobreno više od pet miliona dinara i računali smo da će to biti dovoljno za uređenje ulaznog platoa u arheološki kompleks Medijana i rezidenciju cara Konstantina Velikog. Projektom je bila planirana izgradnja spomenarnice, prilaznog puta, biletarnice i sanitarnog čvora, što bi stvorilo mnogo kvalitetnije uslove za organizovane posete i turističku prezentaciju ovog važnog istorijskog lokaliteta – kaže Ćirković.

Vest da NIP neće izdvojiti sredstva za uređenje ulaza u Medijanu stigla je upravo kada gradska vlast na sva zvona najavljuje kampanju i na sve strane traži podršku za dostojno obeležavanje 1700 godina od Konstantinovog Milanskog edikta iz 313. godine, kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana u Rimskom carstvu. Nije tajna ni da je Niš jedan od gradova koji su planirani da budu domaćini obeležavanja 17 vekova od pomenutog značajnog događaja. Zato u opštini Medijana, bez obzira na to što je projekat otpao sa „pozitivne liste” NIP-a, nemaju nameru da odustanu od završetka planiranog posla i navode da će novac pokušati da obezbede iz drugih izvora.

(/slika2)Na tlu Srbije rođeno je i stolovalo 17 rimskih careva, a Niš sa okolinom predstavlja jednu od najznačajnijih arheoloških lokacija iz tog doba. Medijana je procvat doživela krajem trećeg i početkom četvrtog veka nove ere, kada je Konstantin Veliki, inače rođen u Naisusu oko 280.godine, veoma često boravio na ovim prostorima. Na Medijani je podignut veliki ekonomski i rezidencijalni kompleks sa nizom luksuznih vila, ekonomskih i drugih objekata. Naselje je nastavilo da živi i posle Konstantinove smrti 337. godine.Prva istraživanja na Medijani obavio je Feliks Kanic 1864. godine, a planska istraživanja započeta su tridesetih godina prošlog veka. U kontinuitetu, istraživanja se sprovode od 1961. godine. Medijana je 1979.proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Ministarstvo kulture odobrilo je projekat zaštite arheološkog kompleksa i njegovog pokrivanja, vredan oko 50 miliona dinara. Projekat realizuje Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu, a konstrukcijom će biti pokriveno oko 11.000 kvadratnih metara. Pod krovom će se naći Vila sa peristilom, Terme i Nimfej sa najvrednijim mozaicima i zidnim slikarstvom. Konstrukcija će biti od lakih materijala, tako da u slučaju potrebe lako može da bude demontirana, a njenim postavljanjem stvaraju se uslovi za realizovanje završne faze arheološko-arhitektonskih istraživanja.