Страх од повезивања случаја Космета и РС

Демарш који су амбасаде Велике Британије, САД, Француске, Немачке и Италије у Београду упутиле министру спољних послова Србије требало би схватити веома озбиљно, кажу за "Политику" високе домаће дипломате. Овај потез амбасадора ЕУ је својеврсна лекција – али и упозорење Србији да не доводи у питање Дејтонски споразум и да никако није упутно повезивати те две ствари, Републику Српску и Космет.

Наиме, у последње време се међу страним дипломатама, "са узнемиреношћу и нервозом", како примећују наши извори, говори о могућем отварању "трећег фронта" и проноси мишљење да би "косметска прича" могла бити само "увод да Србија отме Републику Српску". Иако, несумњиво, постоје и такве аспирације у српском политичком миљеу, сасвим је извесно да то није државна политика Србије нити став овдашњих званичника и главних политичких протагониста. То, изгледа, ипак није било довољно да се отклоне бојазни међународне заједнице од могуће кризе у РС, и отуда и демарш, оцењују наши саговорници.

На питање зашто би међународна заједница зазирала од могућности да се грађанима Републике Српске допусти да се позову на иста она међународна права на која се позивају Албанци на Космету – самоопредељење до отцепљења – добили смо објашњење да се у случају РС узима у обзир друго међународно право, на територијални интегритет и суверенитет. Али, зар није управо очување територијалног интегритета оно на чему Србија инсистира у преговорима о будућем статусу Космета? У случају Космета, примећују наши саговорници, преовладало је америчко схватање права, по којем су српске власти изгубиле легитимитет у овој покрајини због злодела почињених за време Милошевићеве владавине. На исти начин су САД својевремено прогласиле независност од Велике Британије, позивајући се на изгубљени легитимитет британских власти.