Кад се Румуни и Срби сложе

Маргита – Село Маргита у општини Пландиште, са око хиљаду мештана, смогло је снаге и привело је крају реновирање и уређење целине румунске православне црквене општине. Као и у већини банатских села, верски објекти доминирају равничарском панорамом, док у овом једна крај друге стоје српска православна црква посвећена Светој Тројици – Духовима и румунска православна црква која слави Малу Госпојину, а која у ново лето улази комплетно обновљена.

Радови на здању румунске цркве трају безмало деценију. Последње три године су интензивирани, па је након реконструкције објекта самог храма окончана и обнова парохијског дома. Тако је комплетно реновиран читав простор од око 300 квадратних метара ентеријера, ојачана конструкција, спуштени плафони и одрађена заштита целог објекта. У завршној фази постављена је нова керамика, уређена кухиња и санитарне просторије, као и кречење.

„Све урађено је резултат слоге у селу. Ангажовали су се многи мештани, како и колико је ко могао, зато је толико и трајало. Наша црква нема статус споменика културе, па је и теже доћи до средстава, али нам је много помогла општина Пландиште. Уређен је и екстеријер храма и потпуно реновиран парохијски дом, а остале су ситнице, као што је набавка малих уређаја, али и за будућност мало већи подухват, обнова унутрашњости саме цркве”, напомиње Димитрије Пасула, председник црквеног одбора румунске православне цркве у Маргити.

Садашње здање румунске цркве са портом и парохијским домом, на месту старе цркве, подигли су верници 1899. године, а у новије време и оно је комплетно реновирано. Урађена је санација објекта, изведен мокри чвор, пешачке стазе, раније је реконструисан и кров, постављена лимарија и нова столарија, а фасада је освежена. Овде истичу да је све то резултат слоге и сарадње Румуна и Срба, који су удружили снаге како би пројекат уређења парохијског дома привели крају.

„Пошто се српска и румунска црква налазе баш преко пута једна друге, ту смо да наставимо да заједно обележавамо наше верске празнике. Овде се тако поштују сви обичаји. То је традиција, јер имамо беспрекорну сарадњу, па и историја нас на то подсећа. Треба знати и нагласити да су некада Срби и Румуни имали заједничку цркву, а у тренутку када су се одвојили календари, румунска заједница је изградила своју. Тако су и службе, у прво време, биле заједничке, али и сада лепо сарађујемо”, истиче учитељ Микша Михај.

Иначе, Румуни су масовније населили овај крај Јужног Баната у колонизацији, када се појавила потреба за одбраном Границе. Конкретно у Маргити, за време царице Марије Терезије основана је парохијска општина, а према неким изворима десило се то 1750. године, мада се може пронаћи траг да се то десило нешто раније, у другој деценији 18. века. Остало је забележено и да је најпре подигнута црква брвнара од прућа под шиндром, да су сачуване готово све иконе и да се и данас налазе у садашњој цркви, али и да је њихов аутор остао непознат.

Испреплетаност живота две националне заједнице потврђују и други подаци из прошлости. Тако стоји да су од 1775. па до 1826. године црквени рачуни вођени на српском, а затим на румунском језику, а да су подаци у матичним књигама рођених, умрлих и венчаних чувани такође заједнички од 1792. до 1824. године, када протоколи венчаних, крштених и умрлих почињу да се воде на румунском језику.