Јавити где треба

Зна се шта су ударни ТВ термини и који је тип ТВ програма најгледанији. Зато није ни чудо што се током деведесетих укупна делатност Телевизије Београд мерила једино по Дневнику и емисијама приказиваним непосредно после њега. При том оцењивању уопште нису узимани у обзир многи наслови из продукције документарних, културних, образовних редакција у којима је владала супротна, или бар другачија духовна клима. Те емисије биле су, по правилу, затурене у ране или позне сате, потиснуте нападно политизованим и инструментализованим Информативним програмом. Измицале су, изгледа, пажњи строгог и партијски дисциплинованог кућевног руководства, али, нажалост, и пажњи ширег гледалишта. Зато је општи доживљај телевизије тога доба остао непотпун, самим тим и не сасвим тачан.

Данас, на Дневник РТС-а, као и на целину његове информативности, нема готово никаквих значајних примедби. Но, пошто и сад има оних изузетно предузимљивих који овој телевизији помно траже мане и ревносно јој лове грехе, под лупу је стављена друга, по престижу и гледаности, битна програмска категорија – игране серије. Већ су неки абери те врсте отишли у свет. Стога, све оне који журе да о локалним „ТВ неподопштинама” известе „тамо где треба” вреди подсетити на поменуте превиде из прошлости.

Уз ону бриселску адресу којој се пише свако мало, подобна за дојављивање је и једна у Стразбуру на коју се шаљу молбе и жалбе у вези са поштовањем људских права, посебно избеглицама, инвалидима, националним и религијским мањинама...Али, опрез. Да би се прикупила валидна аргументација требало би проводити пред екраном много више времена и у различита доба дана и ноћи.

Рецимо, суботом ујутру, тамо негде између Дизнијевих цртаћа, Жикине „Шаренице”, репризног филма...погледати емисију „Верски мозаик Србије”. Њу припрема Епархија бачка у сарадњи с осталим хришћанским црквама и јеврејским и мухамеданским верским форумима и она је тренутно најинформативнији и најпотпунији вид медијског „покривања” верског живота (и суживота).

Најновије издање садржало је посебно леп пример екуменизма и верске толеранције – прилог о заједничком хуманитарном концерту у Новом Саду, приређеном у корист Рома, најугроженије (у европским размерама) етничке заједнице. Навођење списка оних који су се појавили у Синагоги много је више од пуког набрајања јер посредно говори понешто и о стању верских права у Србији. Учествовали су, наиме, Дечји хор Фрањевачке цркве, Хор Јеврејске општине, група „Вива музика” из Бачког Петровца, Хор Исламске заједнице из Беочина, Омладински ансамбл „Име Маријино”, „Завет” из Ковиља...

Други програм испољио је одмах у наставку сопствену толеранцију, сада према југоносталгичарима, њиховим сентименталним сећањима на социјализам, маршала, братство и јединство. Екипа туристичке емисије „Књига утисака” забележила је окупљање на некадашњи Дан Републике – око менија који је својевремено служен доживотном председнику Републике. Прво „Корчагин”, Београд. Сад Зрењанин. Опасно ширење појаве...

Дежурни балкански шпијуни – на опрез!