Само једна нова зграда – спас за државу

Са додатних 50.000 квадрата пословног простора држава би решила проблем смештаја чиновничког апарата. Ако се узме у обзир да са сваком новом владом настају и нова министарства, а број запослених у државној управи се у последњих осам година повећао се са 8.000 на више од 28.000, не рачунајући кадар МУП-а, БИА и Војске, јасно је да је претесан простор којим држава тренутно располаже. Због мањка канцеларија, републичка министарства су раштркана на по неколико адреса у Београду, често у неодговарајућим или нерепрезентативним зградама, док поједине институције морају и да закупљују простор.

У поређењу са бившом Југославијом када је у Београду било довољно места за савезне и републичке службе то звучи невероватно. Јер када је 1990. године савезна администрација одлучила да рационализује државни конгломерат, који је бројао 45 органа и опслуживао око 24 милиона становника, била је чак спремна да сву своју управу смести у новобеоградску Палату федерације. Идеја је била и да се две зграде Савезног извршног већа (у данашњој улици Омладинских бригада број 1на Новом Београду) издају или продају.

И тада се, као и сада, постављало питање да ли се тај непокретни злата вредан капитал праведно расподељује. Направљен је пресек стања и утврђено, како су писали медији уочи распада Југославије, да држава има на располагању 243 службене зграде површине 400.000 квадратних метара, од чега је Београд користио 36 здања.

Палта федерације је нефункционална

Таман када се помислило да ће Србија, разлазом са Црном Гором, удомити све своје чиновнике, одласком Савета министара, кабинета председника Светозара Маровића и разних служби, остале су јој очигледно недовољне 744 канцеларије, 13 сала за конференције, шест салона и три дворане. Жеља да се комплетна влада и министарства преселе у монументално здање наменски грађено за министре шест бивших југословенских република у старту је била неостварива јер је од око 65.000 квадрата тек трећина простора функционална. Иза зидова од брачког камена, највећа површина отпада на широке ходнике, репрезентативне салоне и дворане украшене највреднијим уметничким експонатима које је Србија добила у наслеђе. Будући да је палата у Булевару Михаила Пупина једино протоколарно место за пријеме страних делегација, шефова држава и влада, говорило се о пресељењу председника државе Бориса Тадића на ту адресу. Иако је потом предлагано да то здање буде претворено у хотел, музеј или да се на њој од издавања заради око 150 милиона евра, од тих идеја се одустало. Њени једини станари извесно време били су само министар Расим Љајић и службеници Савета за сарадњу са Хагом на чијем је челу.

Тек недавно придружили су му се службеници МУП-а, министарстава вера, омладине и спорта, људских и мањинских права, Министарство за КиМ, Републички одбор за решавање сукоба интереса и две канцеларије Министарства за културу, чије се седиште налази у Влајковићевој улици.

Проблем није у потпуности решен, јер МУП се, на пример, налази на још две адресе – у Улици кнеза Милоша (бивша зграда Савезног завода за статистику) и у СИВ 2 у Новом Београду. Министарство рада и социјалне политике чини се да је најгоре прошло.

Недостатак простора највише је погодио министарства рада, пољопривреде и трговине. Њихови службеници су растргнути на четири до пет адреса.

Министарство за телекомуникације, које је дуго кубурило са простором, коначно је добило канцеларије у Улици маршала Бирјузова, али то очигледно није било довољно, па део администрације службује у Немањиној улици. Просветари су растргнути између Немањине и Захумске улице на Звездари.

Иако је Министарству правде намењена једна од најлепших зграда у Карађорђевој улици, некадашње седиште Удружења банака Краљевине Југославије, његови чиновници су у Немањиној 22-26. У тазе обновљено здање од последица бомбардовања у Немањиној 9 требало би да се уселе Касациони, Апелациони, Управни и Виши трговински суд. Игре глувих телефона и шетње са једног на други крај града поштеђени су службеници министарстава спољних послова, одбране, дијаспоре, Националног инвестиционог плана, државне и локалне самоуправе.

Републичка дирекција за имовину успела је да обједини неколико министарстава. Енергетику је сместила у „Југопетролову” зграду у Улици краља Милана, а Министарство финансија је добило зграду у Улици кнеза Милоша. На месту Диане Драгутиновић некада је важне одлуке доносио Милан Стојадиновић. Кроз здање су током историје продефиловали и Борис Кидрич и Едвард Кардељ у време када је овде столовала Централна планска комисија. Деловало је да ће све службе овог иначе гломазног министарства моћи да се сместе под кровом од 14.000 квадрата, међутим ово здање није било довољно велико да прими управе за царину, порезе и игре на срећу, које су раштркане на различитим адресама.А, Трезор, као део Министарства финансија, ипак није могао да се усели у исту зграду, па је добио простор НБС у Поп-Лукиној 7-9.

Народна банка Србије, преселивши се на Славију, уступила је своју репрезентативну зграду у Булевару краља Александра 15 Министарству економије које је дотад као Министарство привреде било подстанар у Економском институту.

Министарства су се некако скућила, али многе углавном младе државне институције, имају огроман проблем са простором. Готово је необјашњиво да државни ревизор, повереник за информације, управа за јавне набавке уопште немају или, пак, користе неодговарајући смештај.

Државни ревизор нема где да ради

Повереник за информације од јавног значаја, истина, добио је канцеларије у улици Светозара Марковића 42, али је Родољуб Шабић за наш лист рекао да је тај простор и сада мали, а о томе где ће сместити нову радну снагу будући да му се од 1. јануара проширује надлежност не сме ни да размишља.

– Прошла влада донела је одлуку да нам додели један спрат на коришћење што никада није реализовано. Ако нам за четири године нису дали већи простор, а засад нема индиција да хоће, шта ћемо радити почетком следеће године када обим посла буде далеко већи – забринут је Шабић.

Док државни ревизор нема где да ради, заштитник грађана шета између две новобеоградске адресе – Милутина Миланковића 106 и Палате Србије (СИВ).

– То нам апсолутно отежава рад, доводи у питање безбедност запослених и сигурност опреме. Ово нам је привремени смештај јер треба да се преселимо у Ресавску 42. То није могуће док Врховни суд не оде у Немањину 9 – каже Слободан Мацура, помоћник генералног секретара стручне службе Омбудсмана.

Управа за јавне набавке користи простор Пореске управе у Устаничкој улици, којој су те канцеларије такође неопходне.

Такође, неки од буџетских корисника попут Националне службе за запошљавање принуђени су да закупљују простор. Коначни списак државних институција које раде у изнајмљеним канцеларијама нисмо добили од Управе за заједничке послове републичких органа.

Бројне државне агенције, међутим, нису имале среће да бесплатно добију простор и принуђене су да се саме сналазе плаћајући ренте по тржишној вредности, које се крећу од 19 до готово 30 евра по квадратном метру.

Агенција за енергетику, примера ради, закупљује два спрата на Теразијама 5. Тих двадесетак канцеларија задовољава њихове потребе, али, кажу, да преговарају са владом за нови простор.

Иако је првобитно планирано да се агенције за привредне регистре и приватизацију, мала и средња предузећа заједно са Министарством економије уселе у реновирану зграду у Булевару краља Александра, то није учињено.

Тако су агенције за приватизацију и привредне регистре остале у здању некадашње Савезне привредне коморе на Тргу Николе Пашића, док Агенција за мала и средња предузећа има озбиљан проблем са простором. Тренутно је на Топличином венцу 19.

Док се Радиодифузна агенција недавно из Чика-Љубине улице преселила у зграду „Југодрва” у Васиној улици, Републичка агенција за телекомуникације после лутања од Електротехничког факултета, зграде Југословенске заједнице ПТТ-а у Палмотићевој, коначно се скрасила у Вишњићевој улици, где је закупила целу шестоспратницу.