Samo jedna nova zgrada – spas za državu

Sa dodatnih 50.000 kvadrata poslovnog prostora država bi rešila problem smeštaja činovničkog aparata. Ako se uzme u obzir da sa svakom novom vladom nastaju i nova ministarstva, a broj zaposlenih u državnoj upravi se u poslednjih osam godina povećao se sa 8.000 na više od 28.000, ne računajući kadar MUP-a, BIA i Vojske, jasno je da je pretesan prostor kojim država trenutno raspolaže. Zbog manjka kancelarija, republička ministarstva su raštrkana na po nekoliko adresa u Beogradu, često u neodgovarajućim ili nereprezentativnim zgradama, dok pojedine institucije moraju i da zakupljuju prostor.

U poređenju sa bivšom Jugoslavijom kada je u Beogradu bilo dovoljno mesta za savezne i republičke službe to zvuči neverovatno. Jer kada je 1990. godine savezna administracija odlučila da racionalizuje državni konglomerat, koji je brojao 45 organa i opsluživao oko 24 miliona stanovnika, bila je čak spremna da svu svoju upravu smesti u novobeogradsku Palatu federacije. Ideja je bila i da se dve zgrade Saveznog izvršnog veća (u današnjoj ulici Omladinskih brigada broj 1na Novom Beogradu) izdaju ili prodaju.

I tada se, kao i sada, postavljalo pitanje da li se taj nepokretni zlata vredan kapital pravedno raspodeljuje. Napravljen je presek stanja i utvrđeno, kako su pisali mediji uoči raspada Jugoslavije, da država ima na raspolaganju 243 službene zgrade površine 400.000 kvadratnih metara, od čega je Beograd koristio 36 zdanja.

Palta federacije je nefunkcionalna

Taman kada se pomislilo da će Srbija, razlazom sa Crnom Gorom, udomiti sve svoje činovnike, odlaskom Saveta ministara, kabineta predsednika Svetozara Marovića i raznih službi, ostale su joj očigledno nedovoljne 744 kancelarije, 13 sala za konferencije, šest salona i tri dvorane. Želja da se kompletna vlada i ministarstva presele u monumentalno zdanje namenski građeno za ministre šest bivših jugoslovenskih republika u startu je bila neostvariva jer je od oko 65.000 kvadrata tek trećina prostora funkcionalna. Iza zidova od bračkog kamena, najveća površina otpada na široke hodnike, reprezentativne salone i dvorane ukrašene najvrednijim umetničkim eksponatima koje je Srbija dobila u nasleđe. Budući da je palata u Bulevaru Mihaila Pupina jedino protokolarno mesto za prijeme stranih delegacija, šefova država i vlada, govorilo se o preseljenju predsednika države Borisa Tadića na tu adresu. Iako je potom predlagano da to zdanje bude pretvoreno u hotel, muzej ili da se na njoj od izdavanja zaradi oko 150 miliona evra, od tih ideja se odustalo. Njeni jedini stanari izvesno vreme bili su samo ministar Rasim Ljajić i službenici Saveta za saradnju sa Hagom na čijem je čelu.

Tek nedavno pridružili su mu se službenici MUP-a, ministarstava vera, omladine i sporta, ljudskih i manjinskih prava, Ministarstvo za KiM, Republički odbor za rešavanje sukoba interesa i dve kancelarije Ministarstva za kulturu, čije se sedište nalazi u Vlajkovićevoj ulici.

Problem nije u potpunosti rešen, jer MUP se, na primer, nalazi na još dve adrese – u Ulici kneza Miloša (bivša zgrada Saveznog zavoda za statistiku) i u SIV 2 u Novom Beogradu. Ministarstvo rada i socijalne politike čini se da je najgore prošlo.

Nedostatak prostora najviše je pogodio ministarstva rada, poljoprivrede i trgovine. Njihovi službenici su rastrgnuti na četiri do pet adresa.

Ministarstvo za telekomunikacije, koje je dugo kuburilo sa prostorom, konačno je dobilo kancelarije u Ulici maršala Birjuzova, ali to očigledno nije bilo dovoljno, pa deo administracije službuje u Nemanjinoj ulici. Prosvetari su rastrgnuti između Nemanjine i Zahumske ulice na Zvezdari.

Iako je Ministarstvu pravde namenjena jedna od najlepših zgrada u Karađorđevoj ulici, nekadašnje sedište Udruženja banaka Kraljevine Jugoslavije, njegovi činovnici su u Nemanjinoj 22-26. U taze obnovljeno zdanje od posledica bombardovanja u Nemanjinoj 9 trebalo bi da se usele Kasacioni, Apelacioni, Upravni i Viši trgovinski sud. Igre gluvih telefona i šetnje sa jednog na drugi kraj grada pošteđeni su službenici ministarstava spoljnih poslova, odbrane, dijaspore, Nacionalnog investicionog plana, državne i lokalne samouprave.

Republička direkcija za imovinu uspela je da objedini nekoliko ministarstava. Energetiku je smestila u „Jugopetrolovu” zgradu u Ulici kralja Milana, a Ministarstvo finansija je dobilo zgradu u Ulici kneza Miloša. Na mestu Diane Dragutinović nekada je važne odluke donosio Milan Stojadinović. Kroz zdanje su tokom istorije prodefilovali i Boris Kidrič i Edvard Kardelj u vreme kada je ovde stolovala Centralna planska komisija. Delovalo je da će sve službe ovog inače glomaznog ministarstva moći da se smeste pod krovom od 14.000 kvadrata, međutim ovo zdanje nije bilo dovoljno veliko da primi uprave za carinu, poreze i igre na sreću, koje su raštrkane na različitim adresama.A, Trezor, kao deo Ministarstva finansija, ipak nije mogao da se useli u istu zgradu, pa je dobio prostor NBS u Pop-Lukinoj 7-9.

Narodna banka Srbije, preselivši se na Slaviju, ustupila je svoju reprezentativnu zgradu u Bulevaru kralja Aleksandra 15 Ministarstvu ekonomije koje je dotad kao Ministarstvo privrede bilo podstanar u Ekonomskom institutu.

Ministarstva su se nekako skućila, ali mnoge uglavnom mlade državne institucije, imaju ogroman problem sa prostorom. Gotovo je neobjašnjivo da državni revizor, poverenik za informacije, uprava za javne nabavke uopšte nemaju ili, pak, koriste neodgovarajući smeštaj.

Državni revizor nema gde da radi

Poverenik za informacije od javnog značaja, istina, dobio je kancelarije u ulici Svetozara Markovića 42, ali je Rodoljub Šabić za naš list rekao da je taj prostor i sada mali, a o tome gde će smestiti novu radnu snagu budući da mu se od 1. januara proširuje nadležnost ne sme ni da razmišlja.

– Prošla vlada donela je odluku da nam dodeli jedan sprat na korišćenje što nikada nije realizovano. Ako nam za četiri godine nisu dali veći prostor, a zasad nema indicija da hoće, šta ćemo raditi početkom sledeće godine kada obim posla bude daleko veći – zabrinut je Šabić.

Dok državni revizor nema gde da radi, zaštitnik građana šeta između dve novobeogradske adrese – Milutina Milankovića 106 i Palate Srbije (SIV).

– To nam apsolutno otežava rad, dovodi u pitanje bezbednost zaposlenih i sigurnost opreme. Ovo nam je privremeni smeštaj jer treba da se preselimo u Resavsku 42. To nije moguće dok Vrhovni sud ne ode u Nemanjinu 9 – kaže Slobodan Macura, pomoćnik generalnog sekretara stručne službe Ombudsmana.

Uprava za javne nabavke koristi prostor Poreske uprave u Ustaničkoj ulici, kojoj su te kancelarije takođe neophodne.

Takođe, neki od budžetskih korisnika poput Nacionalne službe za zapošljavanje prinuđeni su da zakupljuju prostor. Konačni spisak državnih institucija koje rade u iznajmljenim kancelarijama nismo dobili od Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.

Brojne državne agencije, međutim, nisu imale sreće da besplatno dobiju prostor i prinuđene su da se same snalaze plaćajući rente po tržišnoj vrednosti, koje se kreću od 19 do gotovo 30 evra po kvadratnom metru.

Agencija za energetiku, primera radi, zakupljuje dva sprata na Terazijama 5. Tih dvadesetak kancelarija zadovoljava njihove potrebe, ali, kažu, da pregovaraju sa vladom za novi prostor.

Iako je prvobitno planirano da se agencije za privredne registre i privatizaciju, mala i srednja preduzeća zajedno sa Ministarstvom ekonomije usele u renoviranu zgradu u Bulevaru kralja Aleksandra, to nije učinjeno.

Tako su agencije za privatizaciju i privredne registre ostale u zdanju nekadašnje Savezne privredne komore na Trgu Nikole Pašića, dok Agencija za mala i srednja preduzeća ima ozbiljan problem sa prostorom. Trenutno je na Topličinom vencu 19.

Dok se Radiodifuzna agencija nedavno iz Čika-Ljubine ulice preselila u zgradu „Jugodrva” u Vasinoj ulici, Republička agencija za telekomunikacije posle lutanja od Elektrotehničkog fakulteta, zgrade Jugoslovenske zajednice PTT-a u Palmotićevoj, konačno se skrasila u Višnjićevoj ulici, gde je zakupila celu šestospratnicu.