Бедеми Хисара

Лесковац – Иако је сезона ископавања прошла, археолози су се ових дана обрели на познатом лесковачком локалитету – брду Хисар, које се уздиже изнад града. Наиме, првобитно нису била предвиђена средства за наставак радова који овде трају у континуитету неколико година, али је ребалансом републичког буџета, ипак, издвојено деветстотина хиљада динара. На срећу, археолозима су до сада ишле наруку временске прилике, па су могли несметано да обављају посао који би требало да траје две до три недеље.

Стручњаци Археолошког института из Београда и лесковачки археолози отворили су сонде на два сектора – на већ познатом месту на којем је откривен први комплекс црне металургије у Европи из 14. и 13. века пре нове ере (где је пронађена игла од нерђајућег гвожђа) и на платоу Хисара.

– На сектору три на платоу Хисара кренули смо са касноантичким слојем и имамо неколико врло интересантних бронзаних налаза, једну комплетну козметичку алатку од бронзе, део таса од римске ваге и гвоздене маказе. Што се тиче архитектуре, пронашли смо угао објекта, односно темељни део, највероватније стамбеног, објекта који је изграђен од облутака ломљеног камена и опеке која је секундарно употребљена. У дну сонде имамо бедем који смо већ ухватили на ободу платоа на јужној и северној страни, који највероватније опасује цело насеље на платоу. Полако улазимо у слој који даје праисторијске налазе и наредних дана ћемо истраживати тај слој – каже за „Политику” др Александар Булатовић из Археолошког института, руководилац теренских истраживања.

Како нам је рекао професор др Милорад Стојић из Археолошког института, који годинама руководи пројектом истраживања Хисара, ово је први пут да археолози на овом локалитету наиђу на основу римске куће од чврстог материјала.

На сектору један, где је 2003. године откривена велика количина остатака згуре, односно шљаке, отворене су две пробне сонде како би се утврдило шта се дешава са том згуром. – Ту имамо праисторијски објекат на дубини од два метра, овалне основе, али пошто је кров био узан нисмо могли да ухватимо све контуре. Он је пун грађевинског материјала тог времена, када су грађени надземни објекти од плетаре и лепа. Иначе, у питању је период отприлике из дванаестог века пре нове ере односно, с краја бронзаног и почетка гвозденог доба – каже Булатовић.