Bedemi Hisara

Leskovac – Iako je sezona iskopavanja prošla, arheolozi su se ovih dana obreli na poznatom leskovačkom lokalitetu – brdu Hisar, koje se uzdiže iznad grada. Naime, prvobitno nisu bila predviđena sredstva za nastavak radova koji ovde traju u kontinuitetu nekoliko godina, ali je rebalansom republičkog budžeta, ipak, izdvojeno devetstotina hiljada dinara. Na sreću, arheolozima su do sada išle naruku vremenske prilike, pa su mogli nesmetano da obavljaju posao koji bi trebalo da traje dve do tri nedelje.

Stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda i leskovački arheolozi otvorili su sonde na dva sektora – na već poznatom mestu na kojem je otkriven prvi kompleks crne metalurgije u Evropi iz 14. i 13. veka pre nove ere (gde je pronađena igla od nerđajućeg gvožđa) i na platou Hisara.

– Na sektoru tri na platou Hisara krenuli smo sa kasnoantičkim slojem i imamo nekoliko vrlo interesantnih bronzanih nalaza, jednu kompletnu kozmetičku alatku od bronze, deo tasa od rimske vage i gvozdene makaze. Što se tiče arhitekture, pronašli smo ugao objekta, odnosno temeljni deo, najverovatnije stambenog, objekta koji je izgrađen od oblutaka lomljenog kamena i opeke koja je sekundarno upotrebljena. U dnu sonde imamo bedem koji smo već uhvatili na obodu platoa na južnoj i severnoj strani, koji najverovatnije opasuje celo naselje na platou. Polako ulazimo u sloj koji daje praistorijske nalaze i narednih dana ćemo istraživati taj sloj – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Bulatović iz Arheološkog instituta, rukovodilac terenskih istraživanja.

Kako nam je rekao profesor dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta, koji godinama rukovodi projektom istraživanja Hisara, ovo je prvi put da arheolozi na ovom lokalitetu naiđu na osnovu rimske kuće od čvrstog materijala.

Na sektoru jedan, gde je 2003. godine otkrivena velika količina ostataka zgure, odnosno šljake, otvorene su dve probne sonde kako bi se utvrdilo šta se dešava sa tom zgurom. – Tu imamo praistorijski objekat na dubini od dva metra, ovalne osnove, ali pošto je krov bio uzan nismo mogli da uhvatimo sve konture. On je pun građevinskog materijala tog vremena, kada su građeni nadzemni objekti od pletare i lepa. Inače, u pitanju je period otprilike iz dvanaestog veka pre nove ere odnosno, s kraja bronzanog i početka gvozdenog doba – kaže Bulatović.