Пантеон српске дипломатије и велике државе и нације

На фронтону париског Пантеона стоји натпис: Отаџбина захвална својим великанима, велике државе и нације свој развој и репутацију граде на делима славних предака. Тако је и наш мали музеј својеврсни омаж постигнућима људи који су велике ствари за свој народ и државу радили најчешће дискретно и без разметања, онако како дипломатама и приличи. На овај начин начелник Одељења за културну дипломатију Министарства спољних послова Србије Дејан Ераковић описује значај Музеја српске дипломатије.

Ова знаменита поставка смештена је у згради Министарства спољних послова, на углу Немањине и Кнеза Милоша, која иначе представља једну од најмонументалнијих београдских грађевина. Заједно са зградом Владе Србије, захваљујући чињеници да је за коначан изглед оба здања заслужан исти човек, архитекта Николај Краснов, чини архитектонску и амбијенталну целину каквом се не може подичити ниједан град у нашем ширем окружењу. Осим што је сама архитектонски бисер, а од 2001. године и споменик културе, зграда МСП-а, оригинално грађена између два светска рата као седиште Министарства шума и рудника и Министарства пољопривреде и вода, иза својих зидова има и један репрезентативни кутак.

То је управо Музеј српске дипломатије, који се овде налази од 25. априла 2012. године, а приповеда причу о историји наше државе и дипломатије од Немањића до данашњих дана. За нешто више од једне деценије, Музеј српске дипломатије посетиле су стотине страних делегација, које су одатле одлазиле импресиониране, не само начином на који је поставка организована, већ и сазнањима о међународној релевантности Србије кроз историју. Дејан Ераковић, објашњавајући значај једног оваквог изложбеног простора, каже да Музеј српске дипломатије на ефектан и убедљив начин наглашава чињеницу да су Срби стари европски државотворни народ и да је Србија дала значајан допринос стварању темеља на којима данас почива савремена Европа.

„Почетке српске дипломатије повезујемо с Немањићима и Светим Савом. Наша прва дипломатска мисија забележена у историји јесте делегација коју је Стефан Немања далеке 1188. упутио Фридриху Барбароси у Нирнберг. Зато је веома важан део Музеја дипломатије посвећен управо средњовековном периоду наше државности. Семе модерне српске дипломатије посејано је, међутим, у време Првог српског устанка, кад је наша депутација предвођена Протом Матејом Ненадовићем упућена у Петроград, и када добијамо прве попечитеље иностраних дела. Српска дипломатија ни у међувремену није спавала, јер и у доба власти Османлија на Балкану веома живу дипломатску делатност имала је Српска православна црква, а српски народ је изнедрио чак и неке великане светске дипломатије, попут грофа Саве Владиславића”, каже за „Политику” Дејан Ераковић.

У Музеју српске дипломатије у хронолошком следу забележени су кључни тренуци српске политичке историје, с акцентом на доприносу који су великани српске дипломатије дали изградњи наше модерне државе, а та прича је испричана кроз стотине дипломатских докумената, фотографија и аутентичних предмета. Изложене дипломатске униформе, мобилијар, стари канцеларијски прибор, све су то сведочанства богате традиције српске дипломатије. Посебне изложбене целине посвећене су средњем веку, Иви Андрићу и другим знаменитим великанима српске културе који су део свог професионалног века провели у дипломатској служби, али и Николи Тесли, који је, иако формално није био дипломата, до данас остао најзначајнији амбасадор српске науке и важан ресурс српске културне и научне дипломатије.

„Ипак, ни ова зграда, иако одише древношћу, па ни овај музеј, нису само споменик традицији. Министарство спољних послова је врело иновација, и место где се свакодневно, у складу с најсавременијим тенденцијама у међународним односима, дипломатска пракса непрекидно унапређује и изграђују капацитети за обављање све важнијих и деликатнијих задатака, у областима као што су економска, јавна, научна или дигитална дипломатија. Министар Марко Ђурић је неко ко у овом тренутку даје значајан импулс модернизацији и подмлађивању српске дипломатије, а главни покретач тог процеса несумњиво је председник Србије Александар Вучић”, закључио је Дејан Ераковић.

Од Црњанског до Лазанског

У Музеју српске дипломатије чува се сећање на Јована Дучића, ту су смештене и личне ствари Бранислава Нушића, као и радни кабинет Иве Андрића, који су само неки од бројних сарадника и великана новинске куће „Политика”. Многи значајни аутори који су дали значајан допринос историји српске дипломатије и МСП-а објављивали су текстове у нашем листу. Осим Дучића, Нушића и Андрића, међу најпознатијим именима потписаним на страницама „Политике” су и Милош Црњански, Милан Гавриловић и Мирослав Лазански.