Како препознати срчане аритмије

Данијела Давидов Кесар

Учесталост срчаних аритмија у општој популацији износи од 1,5 до пет одсто. Међутим, свака аритмија захтева посебан приступ, дијагностику и лечење, а такође носе и различит прогностички значај, јер неке могу бити потпуно бенигне а неке потенцијално фаталне.

Како истиче др Дејан Којић, из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и председник Радне групе за аритмије Удружења кардиолога Србије, вероватно су најчешће аритмије вентрикуларне екстрасистоле, абнормални превремени срчани импулси који доводе до превремене срчане контракције или прескока срца. Њихова учесталост у општој популацији износи од један до четири одсто на стандардном ЕКГ снимку.

– Али ако дуже пратимо срчани рад, чак 40–75 одсто здравих људи ће имати неку екстрасистолу у 24-часовном холтер ЕКГ мониторингу. С друге стране, најчешћа дуготрајна срчана аритмија је атријална фибрилација, чија преваленца износи око два одсто. Код пацијената са неком акутном или хроничном болешћу срца (болест коронарних артерија, срчана слабост, болест срчаних залистака, урођене болести срца, болест срчаног мишића – кардиомиопатије) учесталост аритмија је много већа, а оне додатно погоршавају основну болест и некада су повезане са лошом прогнозом код ових болесника – појашњава др Којић.

Неки пацијенти не осећају никакве симптоме овог проблема иако имају аритмију па се она открије случајно при мерењу притиска или на систематском прегледу, а може доћи и до изненадног фаталног исхода или изненадне срчане смрти. Ипак, највећи број пацијената осећа симптоме, као што су појединачна прескакања срца, треперење у грудима, краткотрајне или дуготрајне епизоде лупања срца, гушење, замарање, несвестице, некада и губици свести.

– Тежина симптома аритмије не корелира обавезно са тежином основне болести срца и са ризиком од лоших исхода и изненадне смрти. Зато је јако важно да се сви пацијенти који примете било какву неправилност рада срца обавезно јаве свом кардиологу јер ови пацијенти захтевају кардиолошки преглед који обухвата ЕКГ преглед, ултразвучни преглед срца, ношење 24 сата холтера – ЕКГ, чији је циљ да се документује аритмија и да се утврди или искључи присуство неке структурне болести срца.

Као председник Радне групе за аритмије Удружења кардиолога Србије, желим да искористим прилику да најавим Дан пулса, који се обележава сваке године првог марта, као глобална иницијатива подизања свести о срчаним аритмијама. Циљ је едуковати људе о значају аритмија и мотивисати их да редовно опипавају свој пулс, јер рана детекција је кључ превенције компликација од срчаних аритмија, које су често потпуно асимптоматске – напомиње наш саговорник.

Највећи ризик носе вентрикуларне аритмије тј. аритмије из срчаних комора зато што су те аритмије код неких пацијената потенцијално повезане са ризиком од изненадне срчане смрти. Тај ризик је највећи код пацијената са неком структурном болешћу срца.

– Атријална фибрилација је удружена са повећаним ризиком од тромбоемболијских компликација, највише можданог удара, па ови пацијенти често захтевају увођење оралне антикоагулантне терапије или лекова за спречавање згрушавања крви. Поред овога, свака симптоматска аритмија, посебно ако су симптоми учестали, значајно утиче на квалитет живота ових пацијената. Код већине аритмија лечење започињемо антиаритмијским лековима. Када се ради о бенигним и пролазним аритмијама антиаритмијски лекови су обично довољно ефикасни.

Циљ антиаритмијских лекова ја да супримирају аритмију или барем да симптоме аритмије држе под контролом. Некада се ови лекови морају узимати дугорочно. Ипак, већина аритмија данас може да се лечи катетерском аблацијом која се обично препоручује када пацијент има изражене симптоме, када лекови нису довољно ефикасни или када пацијент из неког разлога не може да их узима. Поред лечења саме аритмије неопходно је истовремено лечење основне болести срца уколико она постоји – појаснио је др Којић.

Наш саговорник истиче да је такозвана катетерска аблација интервенција која подразумева увођење катетера у срце преко вена или артерија у препони.

– Током ове процедуре катетерима снимамо електричну активност срца, мапирамо пут кретања аритмије, дефинишемо критична места која су одговорна за аритмију, и на крају, у већини случајева, та места можемо да елиминишемо радиофреквентном или неком другом врстом енергије.

Успех интервенције зависи од врсте аритмије. Може да се креће од 60 па до више од 95 одсто. Неке аритмије можемо потпуно елиминисати и практично излечити пацијента. Неке комплексније аритмије као што је атријална фибрилација или вентрикуларне тахикардије код пацијената са структурном болешћу срца не можемо потпуно излечити. Компликације су врло ретке, али су могуће, и неке могу бити озбиљне, зато пацијенте треба детаљно обавестити о користима и ризицима процедуре – наводи др Којић.

Интервенције се раде у локалној анестезији. Пацијент обично излази из болнице већ наредног дана и може да обавља све уобичајене активности.

Млађи пацијенти без структурне болести срца долазе на прву контролу након месец дана и уколико је катетерска аблација била успешна, најчешће не захтевају даље контроле, њих практично сматрамо излеченим.

Пацијенти са хроничним аритмијама захтевају редовне контроле које поред 24-часовног холтер ЕКГ мониторинга некада захтевају и друге дијагностичке тестове у зависности од основне болести срца (тест физичким оптерећењем, ултразвучни преглед срца, компјутеризована томографија, магнетна резонанца срца, одређене лабораторијске анализе…). Ови пацијенти обично настављају са узимањем антиаритмијских лекова, а некада су неопходне и поновне катетерске аблације.