Човек који пева блуз
После више од две деценије београдска публика моћи ће поново да види и чује прослављеног британског блуз и рок певача Џоа Кокера. Многи још увек памте његов први концерт у Београду, одржан 1982. године у Хали Пионир, а како данас звучи уметник који се прославио шездесетих година, Кокерови фанови имаће прилику да провере следећег петка у Арени. Познат по обрадама популарних песама и "храпавом" вокалу, британски певач, кога су често називали и "шефилдским соул гласноговорником", до сада је објавио тридесетак албума, добитник је Гремија, Оскара... Краљица Елизабета одликовала га је недавно признањем Officer of the British Empire.
Џон Роберт Кокер рођен је 1944. године у Шефилду. Рано је напустио школу и почео да ради у фирми за монтирање плина. Онда је решио да се посвети музици. Одрастао је уз музику зачетника рокенрола. Чак Бери, Литл Ричард, Џери Ли Луис били су његови фаворити. А онда је открио Реја Чарлса, кога и данас слуша!
Први сингл овог певача, обрада песме "Битлса" "I`ll Cry instead", изашао је 1964. године. Потом је кренуо да пева у енглеским пабовима са групом "Grease Band". Редовно је наступао у чувеном "Марки" клубу у Лондону. Већ 1968. године успео је да се домогне првог места британске листе са обрадом чувене песме "Битлса" "A Little Help from my Friends". Други велики хит у Британији била је обрада песме Леона Расела "Delta Lady" која је објављена 1969. године. Светску славу доживео је после наступа на легендарном "Вудстоку" у августу 1969. који му је био, како је једном рекао, драгоцено искуство.
А онда су уследили проблеми са алкохолом и наркотицима. Како на сцени, тако и ван ње. Но, никада о томе није радо причао. У октобру 1972. године током турнеје по Аустралији ухапшен је у Аделаиди због поседовања марихуане и наложено му је да у року од 48 сати напусти ову земљу.
Међутим, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих тријумфално се враћа на светску музичку сцену и снима хит до хита! "You аre so Beautiful", "Up where we Belong", "You can Leave your Hat on", "When the Night Comes", "N`uoubliez Jamais", "Unchain my Heart", само су неке од тих песама.
Признао је да је најгора ствар која може да се деси једном музичару да изгуби глас пред концерт. Нажалост, управо то му се десило:
– Имао сам заказан концерт у Немачкој. Требало је да наступим пред 90.000 људи, а било је договорено и да концерт преноси неколико европских телевизија. Устао сам ујутру и био сам без гласа. Одмах сам отишао лекару који ми је дао толико снажну инјекцију да сам мислио да ћу се претворити у жену! Али, зато, када сам увече изашао на сцену, певао сам као птица.
Један је од ретких уметника који је наступио на оба "Вудстока". Кокер се 1994. године појавио на другом "Вудстоку" и његов концерт био је веома запажен.
На последњем албуму "Hymn for my Soul", који је објављен пре неколико месеци, налазе се обраде песама Стивија Вондера, Џорџа Харисона, Боба Дилана, Џона Фогертија…
Иако је Кокеров наступ у Загребу 10. новембра отказан због његових приватних обавеза, прослављени певач ће сигурно наступити у Београдској арени следећег петка са бендом састављеним од осам музичара. Организатори су саопштили да ће пре Кокера публику у Арени забављати британска певачица Сара Џејн Морис. Популарни уметник је сам изабрао Морисову да наступи пре њега.
Како смо сазнали од организатора, Џо Кокер долази у Београд на сам дан наступа у Арени. Још увек се не зна да ли ће после концерта преноћити у Београду, али су му организатори, ипак, резервисали собе у "Хајату". Обезбедили су му и "мерцедес" у случају да пожели да види српску престоницу. Иако велика звезда, Кокер није имао никакве специјалне захтеве. Тражио је само своју гардеробу у којој морају да буду велика софа, салонске столице и сто, собне биљке, одговарајуће стоне лампе, велико огледало… Организатори неће морати да брину о томе шта ће певач јести, будући да са собом доводи своје куваре.
Недавно је на питање како коментарише то што га многе жене воле, одговорио:
– Боже, ја сам дебео и ћелав тип од шездесет три године који пева блуз!
Када није на турнеји, воли да се опушта на имању у Колораду са супругом Пем, са којом је у браку од 1987. године. Како каже, кућа у Телруду је место где може да се одмори и на миру размишља.
– Знам да ме многи називају фосилом, што је у реду, јер сам се дружио са толико музичара који више нису међу нама. Међутим, људи данас са таквом морбидном фасцинацијом причају о ономе ко ће следећи умрети! Сигуран сам да су много пута и о мени причали као о следећем потенцијалном кандидату. Али ја и даље уживам у ономе што радим, и бавићу се музиком док год има публике за моје песме.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


