Писмо студентима

Драги студенти, као дугогодишњи професор Универзитета у Београду пратим с великим интересовањем ваше протесте. Подржала сам их својим потписом чим су избили јер сам разумела вашу бојазан да ће кривица за трагедију у Новом Саду бити заташкана. Успели сте да продрмате тужилаштво, раскринкате батинаше и подстакнете борбу против корупције. Гледала сам четворо ваших представника у емисији „Утисак недеље” 16. фебруара: млади, лепи и паметни. Убеђени да су у праву. Пренели су нам вашу решеност да истрајете док сви захтеви не буду испуњени, макар то значило губитак једне или две године, како рече присутна колегиница. Гледаоци који су звали телефоном хвалили су вас и захваљивали вам. За утисак је једногласно изабран ваш скуп у Крагујевцу, с дирљивим призорима студената огрнутих заставама који пешаче из Београда, Новог Сада и Ниша да би се срели на Сретење.

Мене је ипак гушило једноумље, јер нико те вечери није споменуо одговорност, и то вашу одговорност. Ви сте, драге колеге, у контрадикторном положају. Залажете се за рад институција, а већ три месеца блокирате универзитете, односно образовне институције којима ви припадате. Уколико блокаде не буду завршене до краја фебруара, нема времена за надокнаду наставе изгубљене у првом семестру, одржавање испитног рока и нормализовање наставе у другом семестру. То значи да сви студенти понављају годину и нема места за упис нових студената. А њих неће ни бити, јер су гимназијски професори, у знак подршке студентским блокадама, обуставили рад и у гимназијама нема наставе. Ученици и професори долазе, али нема ни предавања ни испитивања. Постоји и погубна идеја, подржана од неких родитеља, да професори закључе оцене ђацима и да се прогласи распуст. Тако би сви прошли разред без учења и стеченог знања. Алтернатива је да сви понове годину, али онда не би било места за мале матуранте.

Молим студентске пленуме да ставе на дневни ред тачку: утицај блокада на рад просветних институција у Србији. Наш просветни систем је до сада био успешан. Не бисте ви били тако паметни и правдољубиви да није. Зато и не смете да будете они који га урушавају. Размислите о томе шта би вам рекао наш први министар просвете Доситеј Обрадовић.

Вера Вујчић,

редовни професор Универзитета у Београду у пензији, Београд