Инциденти у Скупштини града Краљева

Краљево – Тако нешто није се догађало у савременијој политичкој историји града Краљева. Већ неколико месеци политички „дијалог” се води посредством медија, судова, на улицама... Пљуште међусобне оптужбе власти и опозиције, најпростије увреде, па и физички обрачуни на улици. Актери, задојени поделама и мржњом, не мaре ни за приватност, ни за истину, ни за традиционалну толерантност грађана града на Ибру.

У таквом амбијенту заказана је и одржана седница градске скупштине 19. фебруара, на којој се очекивало да ће највише дискусије бити о одлуци градске скупштине да се одбаци иницијатива о референдуму око издавања у закуп градских апотека. Јер, суд је, на тужбу опозиције, првобитну одлуку о одбацивању поменуте иницијативе вратио тражећи нову, правно уређену како би судије схватиле о чему се ради и донеле праведну пресуду.

Међутим, то је на поменутој последњој седници исправљено, али је остало у сенци захтева опозиције да седницу најпре напусти др Предраг Терзић, градоначелник Краљева, а затим још и радикалнији захтев да поднесе оставку. Разлог је, како су представници опозиције објаснили, „недостојност овакве особе да уопште присуствује скупштини града”. Оптуживан је за корупцију, а посебно за увреде према студентима на протестима и блокадама и на деловање понајвише као војника партије, а занемаривање функције градоначелника свих грађана... Истина, није им Терзић остајао дужан, чак је похитао да на друштвеним мрежама, на којима пише „званични профил градоначелника Краљева” први објави црвену руку са подигнутим средњим прстом и протестанте на блокадама назвао усташама. Такође, ни позив за напуштање седнице није прихватио. Онда је Ненад Марковић, председник скупштине града, оценио непримереним понашањe на седници Владанa Славковића из опозиционог Локалног фронта и изрекао му меру искључења са заседања. Но, кажњени то није прихватио, већ је са колегама из опозиције блокирао говорницу, која је трајала током читавог осмочасовног заседања. И, више нико, на било коју тему, на више од тридесет тачака дневног реда, није дискутовао. Истина, покушао је Предраг Воштинић из Локалног фронта да понуди решење говором без микрофона рекавши:

– Ви сте се, господо, много заиграли. Принцип и правило законитости није принцип и правило већине. Ви можда јесте, како год стечена већина, али нисте закон. У овој сали нећете имати саговорнике док год у њој буду седели људи који на својим профилима држе слику крвавог средњег прста и говоре студентима да су усташе док је наша суграђанка завршила са повредом главе. Избаците све и свакога из ове сале ко је до тога довео па да седницу наставимо. Пре тога нећемо – нагласио је Воштинић.

Одговора у име већине није било. Седница је, уз даље присуство градоначелника Терзића, настављена тако што се, ваљда због блокиране говорнице, од одборника владајуће већине за дискусију нико није јављао, а одборници опозиције користили су своје време ћутњом. Тако је у тишини заседање окончано, односно гласањем већине којим су усвојене све тачке дневног реда. У периоду за гласање одборници опозиције су изашли из сале. Међутим, Иван Матовић из Удружења староседелаца Краљева је путем друштвених мрежа позвао у помоћ присталице које су убрзо стигле пред зграду градске управе и то не само из Краљева већ су припомогле и придошлице из Чачка. Нису, ипак, били баш многобројни, али им је недостајала и ратоборност. Њихов продор у саму зграду и скупштинску салу спречило је обезбеђење и полиција, дабоме уз „паљбу” јајима па и разбијања једног стакла на улазу у зграду. У немогућности да зграду напусте због разјарене масе одборници владајуће већине били су блокирани у згради све док поједини нису пронашли тајни излаз кроз подрумске просторије или, као градоначелник Терзић, нису спроведени трчећим кораком окружени полицајцима.

Тако се то дешавало и окончало у граду на Ибру, на чијем грбу, на понос грађана, пише: „Нама добро, а никоме зло.