Incidenti u Skupštini grada Kraljeva

Kraljevo – Tako nešto nije se događalo u savremenijoj političkoj istoriji grada Kraljeva. Već nekoliko meseci politički „dijalog” se vodi posredstvom medija, sudova, na ulicama... Pljušte međusobne optužbe vlasti i opozicije, najprostije uvrede, pa i fizički obračuni na ulici. Akteri, zadojeni podelama i mržnjom, ne mare ni za privatnost, ni za istinu, ni za tradicionalnu tolerantnost građana grada na Ibru.

U takvom ambijentu zakazana je i održana sednica gradske skupštine 19. februara, na kojoj se očekivalo da će najviše diskusije biti o odluci gradske skupštine da se odbaci inicijativa o referendumu oko izdavanja u zakup gradskih apoteka. Jer, sud je, na tužbu opozicije, prvobitnu odluku o odbacivanju pomenute inicijative vratio tražeći novu, pravno uređenu kako bi sudije shvatile o čemu se radi i donele pravednu presudu.

Međutim, to je na pomenutoj poslednjoj sednici ispravljeno, ali je ostalo u senci zahteva opozicije da sednicu najpre napusti dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva, a zatim još i radikalniji zahtev da podnese ostavku. Razlog je, kako su predstavnici opozicije objasnili, „nedostojnost ovakve osobe da uopšte prisustvuje skupštini grada”. Optuživan je za korupciju, a posebno za uvrede prema studentima na protestima i blokadama i na delovanje ponajviše kao vojnika partije, a zanemarivanje funkcije gradonačelnika svih građana... Istina, nije im Terzić ostajao dužan, čak je pohitao da na društvenim mrežama, na kojima piše „zvanični profil gradonačelnika Kraljeva” prvi objavi crvenu ruku sa podignutim srednjim prstom i protestante na blokadama nazvao ustašama. Takođe, ni poziv za napuštanje sednice nije prihvatio. Onda je Nenad Marković, predsednik skupštine grada, ocenio neprimerenim ponašanje na sednici Vladana Slavkovića iz opozicionog Lokalnog fronta i izrekao mu meru isključenja sa zasedanja. No, kažnjeni to nije prihvatio, već je sa kolegama iz opozicije blokirao govornicu, koja je trajala tokom čitavog osmočasovnog zasedanja. I, više niko, na bilo koju temu, na više od trideset tačaka dnevnog reda, nije diskutovao. Istina, pokušao je Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta da ponudi rešenje govorom bez mikrofona rekavši:

– Vi ste se, gospodo, mnogo zaigrali. Princip i pravilo zakonitosti nije princip i pravilo većine. Vi možda jeste, kako god stečena većina, ali niste zakon. U ovoj sali nećete imati sagovornike dok god u njoj budu sedeli ljudi koji na svojim profilima drže sliku krvavog srednjeg prsta i govore studentima da su ustaše dok je naša sugrađanka završila sa povredom glave. Izbacite sve i svakoga iz ove sale ko je do toga doveo pa da sednicu nastavimo. Pre toga nećemo – naglasio je Voštinić.

Odgovora u ime većine nije bilo. Sednica je, uz dalje prisustvo gradonačelnika Terzića, nastavljena tako što se, valjda zbog blokirane govornice, od odbornika vladajuće većine za diskusiju niko nije javljao, a odbornici opozicije koristili su svoje vreme ćutnjom. Tako je u tišini zasedanje okončano, odnosno glasanjem većine kojim su usvojene sve tačke dnevnog reda. U periodu za glasanje odbornici opozicije su izašli iz sale. Međutim, Ivan Matović iz Udruženja starosedelaca Kraljeva je putem društvenih mreža pozvao u pomoć pristalice koje su ubrzo stigle pred zgradu gradske uprave i to ne samo iz Kraljeva već su pripomogle i pridošlice iz Čačka. Nisu, ipak, bili baš mnogobrojni, ali im je nedostajala i ratobornost. Njihov prodor u samu zgradu i skupštinsku salu sprečilo je obezbeđenje i policija, dabome uz „paljbu” jajima pa i razbijanja jednog stakla na ulazu u zgradu. U nemogućnosti da zgradu napuste zbog razjarene mase odbornici vladajuće većine bili su blokirani u zgradi sve dok pojedini nisu pronašli tajni izlaz kroz podrumske prostorije ili, kao gradonačelnik Terzić, nisu sprovedeni trčećim korakom okruženi policajcima.

Tako se to dešavalo i okončalo u gradu na Ibru, na čijem grbu, na ponos građana, piše: „Nama dobro, a nikome zlo.