Извор воде „за универзалну употребу”

Мраморак – Пре табле са именом села, на улазу у Мраморак, путника друга табла обавештава да је ушао на подручје Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”. Тако село необичног имена и славне историје има повлашћени положај да ужива у ружи ветрова, за коју кажу да је најсличнија оној златиборској, док из утробе банатске црнице, на ободу насеља, шикља, уверавају овде, лековита вода.

Није претерано рећи, а то потврђује и „навала” на извор из ког, према анализама, али и чврстом веровању мештана, има свега благородног, сем гвожђа. Тако његове благодати највише уживају Мраморчани, али кад им је успут сврате и Панчевци, Београђани, комшије из околних места, викендаши из Песка...

„Вода је доброг квалитета, много боља него она из чесме, која се жути. Носили смо ми својевремено узорке у ’Хемофарм’ и показало се да је изузетног састава, осим што је нађено да јој мањка гвожђа. За разлику од комшијске у Долову, а за коју важи да је добра за вид, ова наша је за универзалну употребу”, каже Слободан Драксин, док један колега из реда који се само продужава дели искуство да је експериментисао тако што је ову воду држао у канистру годину дана „и ништа се није променила – ни изглед ни укус”.

Времена за причу са новинарима има још, јер је већ формирана колона, а стално пристижу, што колима, што пешке, и нови наоружани балонима и флашама које треба напунити. „Воду са чесме не пијем уопште. Однесем балон воде у викендицу ’у песак’ и три месеца не видим никакве промене. Код куће нам је веш-машина пуна каменца, а судови се тешко перу, јер вода из водовода не ваља”, док с краја реда неко добацује „да му ова изворска вода одговара за стомак”.

Сви су овде сабрани крај извора који је пре неколико година уређен, док у месној канцеларији наглашавају и да је заштићен пројектом вредним два милиона динара. Сада је ту мали амфитеатар и клупе, са идејом да се они који потегну пут мало одморе, али и да поразговарају, какав је ред на оваквим местима. Ипак, имају овде и неких примедби на урађено. Саговорници скрећу пажњу на правац ветрова и да је извор остао незаштићен од јаке банатске кошаве, па за лошијег времена, иако је мали амфитеатар покривен, тврде, овде се не може боравити.

Од историје овог парчета јужног Баната податке са нама дели мештанин Расим Халиловић, који прича да је мраморачки извор уписан у топографске карте још у 13. веку, а да вода извире са дубине од чак 120 метара, што значи да пролази кроз иловачу и да је сто посто чиста. Како дословце куља непрекидно, као да је гура пумпа, питамо куда и како све то одлази...

„Некада је ова изворска вода пунила и рибњак, а даље уз сам пут на излазу из села формирала се прилично велика ’буфи бара’, тако су је звали, па су људи и пецали. Касније је на том потезу било грађевинских радова на инфраструктури и све је затрпано, али вода, зна се, увек нађе свој пут, па сада малим каналима, ипак, стиже до језера Краљевац”, објашњава Халиловић.

У причама, како је некада било, памти се да је много пре но се мраморачки извор прочуо о њему бринуо и сам га одржавао мештанин Стојан Земан, а у новије време, забележен је активизам овдашњег Добровољног ватрогасног друштва, чији чланови су локалитет у неколико наврата очистили.