Како је „Фејсбук” украо песму

„Не брани ми снове, њима разгрћем облаке...” – ово су стихови који би могли бити предмет међународног спора о ауторским правима, јер су грешком приписани чувеној песникињи Весни Парун и постали веома популарни у Хрватској. Прави аутор је песникиња Милена Мркела из Панчева и то су почетни стихови њене песме „Молба”, у збирци „На брисаном простору”.

Љубитељи поезије делили су песму у стотинама објава на друштвеним мрежама, уз фотографије и видео-записе. Онда је 10. априла 2019. године, на дан рођења Весне Парун, неко на фејсбук страници „Читај књигу” објавио прву строфу и потписао чувену хрватску песникињу, која је преминула 2010. Од тада се ови стихови свуда појављују под њеним именом. Чак су и штампани са ликом песникиње на корицама бележнице коју је објавио „Карбон”, хрватски произвођач школског прибора.

Бележница се нашла у књижарама широм Хрватске и постала веома популарна. Намењена је ђацима основних и средњих школа, као свеска из матерњег језика, али је ушла и у ширу употребу, као украсна бележница у луксузном тврдом повезу.

Ауторка песме Милена Мркела обавестила је јавност, најпре путем фејсбук група, да се њени стихови грешком приписују Весни Парун, а када је чула за бележницу, писала је и издавачкој кући „Карбон”. Као знак пажње и извињења, послали су пакет са школским прибором на адресу њене сестре у Хрватској.

– То је био леп гест, али моја ауторска права и даље су прекршена. Поред тога, нанета је штета и Весни Парун, јер ова песма није део њеног богатог опуса, у коме има предивних стихова који су се могли наћи на бележници са њеним ликом. Прошлог лета у Задру одржана је песничка смотра „Лидрано 2024” на којој су моји стихови наведени као мото такмичења младих у песништву, али нико не спомиње мене као аутора. „Задарски лист” објавио је у наслову да су „талентирани креативци из Задра и жупаније показали како сновима разгрћу облаке” – каже Милена Мркела.

Рођена је у Задру (Хрватска), као Милена Бурчул, а од 1995. године живи са породицом у Панчеву (Србија) и ради као наставница у основној школи. „На брисаном простору” је њена друга књига и у њој је песма од три строфе са насловом „Молба”:

„Не брани ми снове,

њима разгрћем облаке

и ткам шарени ћилим од невидљивих нити

душа наших распараних.

Не брани ми снове,

њима подижем порушене мостове

и спајам раздвојене обале

наше изгубљене младости.

Не брани ми снове,

њима лијепим разбијене крчаге

и резбарим нове колијевке

умјесто заспалог Бога.”

О украденој песми писала је и на фејсбук страници „Пријеваре на подручју књижевности и издаваштва”. Послала је и насловну страну своје збирке и песме у њој, као и податке да је збирку 2021. године објавио панчевачки издавач „Либертатеа”, а заведена је у каталогу Библиотеке Матице Српске у Новом Саду.

– Мислим да овај пример може послужити и као лекција писцима и песницима да заштите своја ауторска права и не објављују на друштвеним мрежама своје стихове и приче пре него што буду штампани у публикацијама. Ја сам направила ту грешку. Објавила сам песму на „Фејсбуку” пре него што сам издала збирку – каже Милена Мркела.

Као песничкој души и просветном раднику није јој блиска идеја о тужбама и судским споровима, али о овоме не може да ћути. Иако вероватно нико није имао лошу намеру – разултат је повреда ауторских права. Посебно је тешко што се то догодило не само у „виртуелном” простору него и у њеној родној Хрватској, одакле је избегла у Србију после операције „Олуја”.

Хаику у Банату

Многе њене песме описују жал за завичајем, али и нову љубав према Јужном Банату, а посебно Панчеву, где предаје енглески језик у две основне школе. Пише и кратке приче, поезију за децу и хаику поезију. Објављивала је у књижевним часописима и заједничким збиркама, а до сада има три збирке своје поезије, међу којима је и двојезична, српско-енглеска, збирка хаику поезије „Бјелина згаришта”.

Њена поезија је више пута награђивана на конкурсима у региону, а и шире. Добијала је награде и у Црној Гори, Италији и у Јапану. Чланица је Удружења књижевника Србије, Хаику удружења Србије и Црне Горе, Удружења хаику песника у САД, Завичајне књижевне заједнице у Београду и Књижевног клуба „Саша Божовић” са седиштем у Јабуци код Панчева. Једна је од оснивача недавно отвореног Књижевног клуба „Горњи град” у Панчеву.