Европско тужилаштво може да поступа пред судовима 22 земље

Буџет Европске уније сваке године буде оштећен за више стотина милиона евра, али ЕУ нема заједнички кривични суд који би судио на основу оптужница Европског јавног тужилаштва, већ се суђења могу одвијати само пред надлежним националним судом конкретне државе чланице ЕУ.

У последње време све више се говори о Европском јавном тужилаштву, које је надлежно за проневере финансијских средстава ЕУ. Међутим, у јавности је мање познато како је оно основано и на који начин функционише.

– Европско јавно тужилаштво је у јуну 2021. године започело ефективно деловање у 22 државе чланице ЕУ, као прво „независно и децентрализовано државно тужилаштво којим располаже Европска унија. Његов задатак је да истражује кривична дела против буџета ЕУ, а то су преваре, корупција и тешке прекограничне пореске преваре, да се бави истрагом и кривичним гоњењем, чиме омогућава да се такви случајеви решавају пред надлежним судовима земаља које учествују у раду овог тужилаштва – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Државе ЕУ које учествују у раду Европског јавног тужилаштва су Белгија, Бугарска, Немачка, Естонија, Финска, Француска, Грчка, Италија, Хрватска, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Аустрија, Португалија, Румунија, Словачка, Шпанија, Словенија, Чешка и Кипар.

– Одређене одлуке које су у искључивој судској надлежности, као што је одређивање притвора или на пример одлуке о одређеним посебним доказним радњама и специјалним истражним методама, доносе надлежни судови конкретних држава чланица ЕУ. Дакле, ни сада не постоји неки заједнички или супранационални кривични суд на нивоу Европске уније, већ су кривични судови у ЕУ још увек искључиво националног карактера. Стога, и онда када је конкретну истрагу водило Европско јавно тужилаштво, ако сматра да су испуњени услови за оптужење – оптужницу може поднети искључиво надлежном кривичном суду конкретне државе чланице ЕУ, те потом заступати оптужбу пред тим националним судом – објашњава др Шкулић.

По логици ствари, каже професор, један од важних „поверљивих и привилегованих партнера” Европског јавног тужилаштва јесте и ОЛАФ – Европски биро за сузбијањe прeвара, који има задатак да сузбија прeварe, корупцију и осталe противправнe радњe којима сe остварујe вeлика финансијска штeта ЕУ.

– ОЛАФ сe нe бави ситнијим случајeвима прeвара и корупција, вeћ јe оријeнтисан на онe „најкрупнијe” дeликтe тe врстe и само ако су они усмeрeни против финансијских интeрeса ЕУ, а посeбно у вeзи са коришћeњем прeдприступних фондова и разних бeнeфиција којe Европска унија на приврeдном плану омогућава својим мањe развијeним чланицама и државама кандидатима за улазак у ЕУ. На примeр, ОЛАФ јe био кључни фактор откривања вeликe eвропскe „шeћeрнe афeрe”, када јe јeдан број приврeдних субјeката из зeмаља нашeг рeгиона прeварно поступао и тимe нанeо штeту финансијским интeрeсима ЕУ, али дугорочно и сопствeним државама, којe су након што јe афeра откривeна изгубилe одрeђeнe прeфeрeнцијалнe статусe, а у вeликој јe мeри страдао и њихов углeд на плану правнe урeђeности – подсећа професор Шкулић.

За разлику од Европола и Евроџаста, ОЛАФ нe располажe сопствeним правним субјeктивитeтом, вeћ јe организован као одeљак Комисијe ЕУ, али и порeд тога посeдујe потпуну нeзависност. На његовом чeлу јe дирeктор, кога имeнују Европски парламeнт и Савeт Европe, а нeзависност сe обeзбeђујe и постојањeм пeточланог надзорног одбора. Дирeктор има право да сe дирeктно обрати жалбом Суду правде ЕУ, ако сматра да јe угрожeна нeзависност овe организацијe.

– ОЛАФ јe посeбно оријeнтисан на сузбијањe кријумчарeња цигарeта, алкохола и маслиновог уља, као и других тeшких прeварних и коруптивних кривичних дeла на штeту финансијских интeрeса ЕУ, а у том поглeду он посeдујe и могућност ангажовања сопствeних самосталних капацитeта, тe располажe и одговарајућим истражним могућностима, којe на примeр, обухватају приступ свим рeлeвантним информацијама у зeмљама ЕУ и државама којe имају одговарајућe споразумe са ЕУ, прибављањe и обeзбeђeњe докумeната и рачуноводствeних података – каже проф. др Милан Шкулић.

Када је реч о Европском јавном тужилаштву, оно је основано 2017. године, са седиштем у Луксембургу и његова структура је двостепена. На челу је Генерални европски јавни тужилац, који тужилаштвом руководи и представља га. Уз њега постоје још два тужиоца, који заједно чине Колегијум Европског јавног тужилаштва. Поред тога, у свакој од држава чланица ЕУ која је приступила раду Европског јавног тужилаштва, Европско јавно тужилаштво има своје представнике.

У јануару 2019. године надлежни одбор Европског парламента и Европски савет, објавили су списак кандидата који су у ужем избору за функцију Главног европског јавног тужиоца, а у септембру 2019. године је за главну тужитељку ЕУ именована Лаура Ковеши из Румуније. Генерални европски јавни тужилац се бира на мандат од седам година и након истека тог периода не може бити поново биран на ту функцију.

Стручњаци су до сада већ говорили о томе да европска тужитељка Лаура Ковеши нема надлежност да поступа у нашој земљи, будући да Србија није чланица ЕУ. Уколико би се нека истрага односила на фондове ЕУ, европска тужитељка и ОЛАФ би могли да прикупљају податке путем међународне правне помоћи и да о својим сазнањима обавесте надлежне јавне тужиоце у Србији.

– Сматра се да ће ефективно деловање Европског јавног тужилаштва, које при томе неће бити омеђено границама појединих држава чланица ЕУ, омогућити брже и успешније кривично гоњење у односу на тешка кривична дела против финансијских интереса ЕУ и да ће створити потребне, не само формалне већ и фактичке, услове за успешније одузимање финансијских средстава, која су противправно стечена таквим кривичним делима. Ово је од посебног значаја, јер се процењује да су штете од кривичних дела која се организовано врше на штету буџета ЕУ енормне. На темељу извештаја националних органа држава чланица ЕУ, током 2018. године је пријављено да је само преварама у сфери пореза на додату вредности, на нивоу целокупне ЕУ, буџет ЕУ оштећен за више од милијарду евра, чиме су учиниоци конкретних кривичних дела противправно стекли енормну финансијску корист – каже професор Шкулић.

Реч је пре свега о великим пореским преварама, примарно у домену пореза на додату вредност, као и тешким облицима корупције.

– Европско јавно тужилаштво има у свом деловању примат у односу на националне истражне органе држава чланица ЕУ, које су приступиле раду тог тужилаштва, тако да уколико Европско јавно тужилаштво преузме конкретан случај у погледу којег се већ води истрага од стране националног истражног органа државе чланице, тада је национални истражни орган дужан да истрагу препусти Европском тужилаштву, којем се истовремено прослеђују и сви до тада прикупљени докази који се тичу кривичног дела које је било предмет истраге на националном нивоу – појаснио је др Шкулић.

У пракси својеврсно језгро истражног деловања Европског јавног тужилаштва чине делегирани европски јавни тужиоци. То су, каже професор, носиоци јавнотужилачких функција у државама чланицама ЕУ које учествују у раду Европског јавног тужилаштва, али се не налазе у Луксембургу, већ у својим државама где воде истраге које су у домену деловања Европског јавног тужилаштва и заступају оптужбе пред националним кривичним судовима.