Вода је живот

Данас су нам потребни друштвено одговорни кругови, они који мисле на екологију и добро обављају посао у било којој и каквој организацији. Такви људи размишљају: Да ли нас брине што нема падавина у ово доба године? Да ли би требало да буде снега? Ако не снега, да ли би требало да падају обилније кише? Шта ће бити уколико воће цвета почетком марта, а онда падне снег у априлу или већ на почетку пролећа наступи мраз? Колико ће онда коштати храна?

Неће нас нахранити соларне плоче и ветропаркови. Њих и треба да буде, али како они производе храну? Уколико дође до квара на некој од плоча или ветротурбина, а не може да се поправи, потребно је то одбацити на сигурно и рециклирати, али ми тај потенцијал немамо. Добро је што се окрећемо природно одговорној економији, али број пластеника у којима се производи храна није толико велики да може да подмири наше потребе за храном.

Можда не би било згорег да смислимо да и ово падавина што имамо некако акумулирамо и оставимо како бисмо били спремни за врела лета, а не да војска на катунима снабдева стоку водом из цистерни. Ако не буде озбиљних падавина како ћемо омогућити стоци да преживи? Како ћемо покосити траву и спремити је за зиму у јасле и пластове ако се под врелином сунца осуши трава? Како ће пољопривредник да произведе храну за стоку у силажама да би током зиме било млека и млечних производа? Можда би било боље да се питамо колико ће то коштати и колико се произведе?

У свој овој ситуацији која нас је снашла било би боље да размислимо како да обезбедимо воду, јер неће само стока да пије воду. Вода је неопходна и човеку. Седамдесет процената човековог организма чини вода, а ако се овако настави с климом она би могла да постане златан ресурс. Човек може седам дана без воде, а месец дана без хране, па ако размислимо у каквој се ситуацији налазимо, било би паметније да пронађемо начин да обезбедимо златан ресурс, а то је вода.

Милош Матовић,

Чачак